Почела је 5. Ноћ истраживача
У француском институту данас је отворена 5. Ноћ истраживача која ће трајати вечерас до 23 сата у више градова Србије и обухвата низ најразличитијих програма са циљем да заинтересованима свих узраста представи науку на приступачан начин.
"Наука је у свим сферама нашег живота" истакла је в. д. директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић и додала да им је главни циљ да "пробуде" најмлађе и њихове родитеље, упознају их са науком и заинтересују за њу.
Да је ово важна манифестација која омогућује да се научно мишљење шири у народу рекао је декан Факултета за физичку хемију Шћепан Миљанић. Он је додао да желе да скрену пажњу јавности да у будућности не буду доминантна друштвена, политичка, економска мишљења, "већ желимо да чујемо и научна".
Миљанић је истакао да је Ноћ истраживача важна и за институције јер се на тај начин чује њихова, научна, реч у јавности и напоменуо да наука подиже квалитет живота.
Директор Француског института Жан-Лик Гоестер подсетио је да се ова манифестација данас одржава у свим градовима Европе и да је циљ и те институције да приближи науку најширој публици.
"Ове године манифестација је посвећена љубави и заљубљивању, али у науку и истраживања", рекла је директорка Ноћи истраживача Ана Јовановић и истакла да је ова Ноћ истраживача највећа до сада са највише програма и учесника.
Сви најављени програми су нови, атрактивни, интерактивни и што је важно прилагођени свим узрастима и не захтевају претходно уско-стручно образовање, оцењују организатори.
Ове вечери Србијом крстаре и научни комбији којима 50 младих истраживача доводи најбоље од Ноћи истраживача у рурална подручја.
Кнез Михаилова улица је постала мапа са тајним локацијама, спремна за лов на благо. Најмлађи посетиоци позвани су да понесу своју авантуристичку опрему и заједно са научницима реше задатке.
Новосађани се сусрећу са цртањем научника, интерактивним научним експонатима, представама, научним перформансима, квизовима и друго.
Истраживачи у Нишу имају прилику да закораче у ледено доба кроз хемијске експерименте, посматрају ерупције живих вулкана или да се потпишу невидљивим мастилом у правој форензичкој лабораторији.
Крагујевац ове године први пут учествује у овој манифестацији, а посетиоци могу да доживе ватрени торнадо или да открију како је једна мана нашег савршеног ока допринела стварању филмова које волимо.
Што се тиче Београда научници и истраживачи из најразличитијих области дочекују посетиоце на Тргу Републике, у бившој робној кући Нама, дуж Кнез Михаилове, у дворишту Ректората, у Студентском парку, Педагошком музеју, Галерији фресака, Библиотеци града и у Ушће шопинг центру.