Полиграф - справа између лажи и истине
Осим осумњичених за кривична дела, на полиграфском тестирању све чешће завршавају и запослени у приватним фирмама. Због сумње у лојалност предузећу, све више власника фирми своје запослене шаље на полиграфско тестирање.
"На који начин се води разговор током кога ћете сакупити највише информација потребних за тестирање учи се током праксе. Испитаник никад не сме да примети разлику између њега и тестолога. Са испитаником морате да водите разговор тако да он мисли да сте на истом нивоу", објашњава за "Политику" Слободан Зечевић, бивши дугогодишњи полиграфиста у београдској полицији.
Захтева послодаваца је много. Најчешће се полиграфима обраћају због немилих догађаја у предузећу, углавном крађа. Послодавци траже и да се провери лојалност запослених, да и поред своје раде и за неку другу фирму, да ли су у фирму дошли да украду неки рачунарски програм или нешто слично.
"У случају да неко од запослених не жели да потпише изјаву о добровољном пристанку на полиграфско тестирање, обавештавамо послодавца о томе. У току прошле године само њих двадесетак је одбило да се тестира. Шта је после тога било са њима, не зна се, с обзиром да се наш посао завршава кад послодавца обавестимо да је његов запослени одбио да се тестира", наводи Боро Бањац, пензионисани полицијски генерал који тренутно држи детективску агенцију.
Резултати тестирања, према речима Бањца, очитавају се слично као кардиограм.