ПОМОЗИМО МИЛОШУ: Можемо ли да скупимо новац да оде у бању на лечење?

Милош Стојановић / Извор: Фото: ebranicevo.com

Милош Стојановић је имао тежак живот, преживео десет година тешке борбе са болешћу и немаштином.

Ни након писања медија о тешкој финансијској ситуацији у којој се налази осамнаестогодишњи Милош Стојановић којем је пре десетак година урађена компликована операција тумора вилице, ништа се значајно није променило. Напротив, његово стање је све горе, а очај је све већи.

"Ово није више живот"

"Срамота ме је, али стигла нас је беда. Понекад мислим да немам разлог да живим јер ово више није живот, поред све муке враћа ми снагу Милошева воља за животом," утучено прича Милошева мајка Јасмина.

Одлазак у бању приоритет

"Сад нам је преко потребно да скупимо новац да га пошаљемо у Рибарску бању бар на 10 дана, мада би требало да остане тамо цео месец. Ипак, надамо се да ће нам добри људи помоћи да скупимо бар 60.000 динара, ако је могуће, а о трошковима за цео месец не смемо ни да се надамо. Они би износили око 1.000 евра", рекао је Милошев отац.

Овај ученик трећег разреда Техничке школе "15. мај" из Прокупља, којем сваког тренутка може да се врати болест и његови родитељи Јасмина и Горан Стојановић и даље се боре за кров над главом.

За сада још увек живе у једнособном, изнајмљеном стану у Прокупљу. Новца више немају, јер је недавно и Горан остао без посла, те су одлучили још једном да се обрате за помоћ путем медија и апелују на све добре и хумане људе да им помогну.

"Муж је остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000 динара, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом." – истиче Јасмина Стојановић, и додаје:

"Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Но, то нам није једини проблем. Плаче ми се док причам ово. Син нам је болестан, имао је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице." – уз јецај говори Јасмина.

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу, али убрзо је враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.

Мука без краја

Да прича буде тежа, када је имао 12 година Милош је пао у дворишту породичне куће и том приликом поломио ногу. Тада је утврђено да има и недостатак калцијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. Пре четири године урађена му је вишечасовна операција десног колена која је резултирала постављањем металног ојачања, а након које Милош више није био у стању нормално да обавља физиолошке потребе.

Поред нерешеног стамбеног питања и свих неопходних путних трошкова, Јасмина истиче да, без нечије помоћи, њен супруг и она не могу финансијски да покрију месечне трошкове.

"Немамо помоћ ни од кога. Пријатеље немамо, а од оних којима смо се прво обратили и који би требало да нам помогну, остало је само пуко обећање. Обећавали су нам и посао али ништа од тога нису испунили. Не знам шта више да кажем нити шта ће бити са нама ако на улици останемо." – каже тужна мајка додајући да дечак нема са ким не дружи и да веома тугује.

"Упркос свему, Милош је врло добар ђак и нема ниједан неоправдани изостанак", наводи Јасмина апелујући још једном на све који могу да јој изађу у сусрет.

Помозимо Милошу да након десет година тешке борбе са болешћу и немаштином, напокон живи као и његови вршњаци.

Жиро-рачун за помоћ Милошу Стојановићу: