Последњи јапански НИНЏА: Чује пад игле у суседној соби и УБИЈА у тишини (ВИДЕО/ФОТО)

Јиничи Каваками, последњи јапански нинџа / Извор: Профимедиа

Јиничи Каваками каже да ће пустити да са њим умре и древна традиција јер она не пристаје модерним временима: "Не можемо да употребљавамо технике убијања и тровања. Можемо да их научимо, али не смемо да их користимо!"

Нинџе, мајстори мрачне уметности шпијунаже и тихих убистава. Ретко се виђају и нико их не чује - све док не нападну! Унајмљивали су их самураји, господари рата, да уходе, саботирају и убијају. Они су симбол древног јапанског кодекса, али изумиру у модерним временима. Тачније, умрли су сви осим једног!

Јиничи Каваками, последњи јапански нинџа / Извор: Профимедиа

Јиничи Каваками, 21. глава клана Бан, династије шпијуна и убица чија историја је дуга пола миленијума, је последњи јапански нинџа. Има 64 године, инжињер је, али је и обучен да чује пад игле у суседној просторији, да измагли у облаку дима и да пререже грло жртве на раздаљини од 20 корака - помоћу пет центиметара дугог шурикена, "звезде смрти".

- Ја сам последњи нинџа јер не постоји нико ко је научио све древне вештине које су се преносиле с колена на колено у протеклих пет векова. Праве нинџе више не постоје - почиње Каваками своју причу за британски Дејли мејл и додаје да је решио да са њим умре и древна уметност убијања.

Уметност невидљивости древних јапанских убица, скаута и шпијуна

Нинџи су се људи кроз историју плашили и поштовали њихове моћи за убијање, извиђање и шипјунажу. Најпознатији су по својој способности да остану невидљиви и тамним униформама које су прекривале све осим очију. Тако су могли да остану у сенци. Све док не нападну.

Чувени су и по издржљивости - зато се нинџуцу може превести и као "уметност трпљења", а не само као "уметност невидљивости". Способни су да препешаче дуге релације без заустављања, да скачу и са више од седам метара и да побегну и нестану и на малом простору. Правили су лекове, напитке, али и смртоносне отрове.

Нинџе, познате и као шиноби, нису само бруталне убице каквим су их представљали на филмовима. За њих је уметност шпијунаже значајнија од борилачких уметности. Борба је за њих увек последње средство, служе се интелигенцијом, а витлање мачем је за њих "нижа уметност".

Он каже да његова сорта не припада модерном времену и да је време да је прекрије прашина заборава.

- Не можемо да употребљавамо технике убијања и тровања. Можемо да их научимо, али не смемо да их користимо. У доба грађанских ратова у Јапану посао нинџе је имао смисла. Спралвљали су тада и лекове, а данас имамо модерно оружје, интернет и много ефикасније лекове - јасан је Јиничи који је уметност нинџуцуа почео да учи још као шестогодишњак пре него што је започео напорне тренинге код учитеља будисте Масаза Ишиде.

Да би повећао концентрацију, проводио је сате зурећи у пламен свеће све док не би стекао утисак да је део њега. Вежба за слух је била "једноставна". Слушао је како игла пада на дрвени под у суседној соби. Пентрао се по зидовима, скакао је са великих висина, учио је да меша хемикалије не би ли направио дим и изазавао експлозије. У стању је да издржи екстремну топлоту и хладноћу, и да данима буде без хране и воде.

- Обука је била тешка и болна. Није било много забавно, али нисам превише размишљао зашто то све чиним. Обука је осмишљена тако да буде саставни део мог живота - присећа се Јиничи како је успео да у 19. години завреди титулу мајстора заједно са свежњима тајних списа и древним оружјем.

Јиничи Каваками, последњи јапански нинџа / Извор: Профимедиа

Каваками прича како тајна нинџе лежи у изненађењу, никако у бруталној сили. На тај начин они могу да надмудре и снажније противнике. Скрећу им пажњу да би били у предности. Способност нинџе да се сакрије на сваком месту је његово највеће оружје.

Јиничи је инжињер по струци, а данас води нинџа музеј "Iga-ryu" 350 километара југозападно од Токија, у граду Иги у истоименој јапанској провинцији која је некада била центар нинџуцу уметности и једна од покрајина у којој су настли нинџа кланови. Започео је и истраживање о историји нинџи на Миа универзитету.

Одлучан је у намери да не узме ученика, да пусти тајне нинџуцуа да изумру - баш као и његов Бан клан. Са њим је сагласан и Масааки Хацуми (83) који му оспорава титулу "последњег јапанског нинџе". Он тврди да је вођа другог преживелог нинџа клана - Тогакуре клана. Оснивач је међународне организације за учење борилачких вештина назване "Буџинкан", која широм света има 300.000 ученика, а међу којима су и војници и полицајци. Ни он не жели да има наследника...