ПОУЧНА ПРИЧА: Када у бесу кажеш неке ствари оне остављају ожиљак…
Беше једном дечак с веома лошом нарави. Његов отац дао му је пун џак ексера и рекао му да сваки пут кад побесни и изгуби контролу над собом, закуца један ексер у ограду.
Првог дана дечак је закуцао тридесет и седам (или чак и више) ексера у ограду.Током следећих неколико месеци он је научио контролисати свој бес и број укуцаних ексера се смањивао. Открио је да је лакше контролирати своју нарав, него закуцавати ексере у ограду. И тако је дошао дан, током којег целог дана није побеснио.
Рекао је то свом оцу, а он му је одговорио да свакога дана у којем успе контролисати своје понашање, да из ограде ишчупа по један ексер.
Дани су пролазили и једнога дана дечак је био у стању казати свом оцу да је почупао све ексере. Отац је узео сина за руку и одвео га до ограде.
Тада је рекао: Добро си то урадио сине мој, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никад неће бити иста. Када у бесу кажеш неке ствари, оне остављају ожиљак, као што су ове рупе у огради. Можеш човека убости ножем и извући нож и после тога није важно колико пута кажеш да ти је жао, ране остају.
Вербална рана је исто толико болна као и телесна. Пријатељи су заиста врло ретки драгуљи, они чине да се осмехујеш, охрабрују те да успеш у нечему, они су спремни да те саслушају, да поделе твој бол, имају лепе речи за тебе и увек им је срце отворено за тебе.