Премијера представе "Чекање" Ивана Јевтовића у Пароброд театру
Данас када се опроштамо од Јована Ћирилова, чинимо то на начин на који би он као театролог и утемељитељ сцене нових позоришних тенденција био поносан. Јер Београд је са Пароброд театром добио квалитет и квантитет тзв. off сцене – алтернативног израза и експерименталног истраживања.
Премијера представе "Чекање" ће бити у четвртак, 27. новембра са почетком у 20 часова.
"Чекање" је ауторски пројекат глумаца Ивана Јевтовића, Јанка Цекића и Дубовац Лазара. Инспирацију за овај пројекат аутори су пронашли у италијанском драмском тексту "Чекајући Марчела", чији су аутори Стефано Ричи и Ђани Форте. Они пишу о усамљености, отуђености, одвојености од реалног живота, о човековој потреби за социјализацијом, о нади да ћемо бити прихваћени од стране друштва.
Њихови ликови Тео и Елио су нека врста реинкарнације Владимира и Естрагона, чувених Бекетових јунака и они се, наиме, налазе у безизлазној ситуацији и као Владимир и Естрагон, спомињу, надају се и чекају некога ко се, заправо, никада неће појавити.
Управо то чекање на које се њихови ликови ослањају основни је мотив ауторског пројекта "Чекање".
Кога чекамо? Коме се надамо? Које су основне потребе човека у другој деценији 21. века? Али и зашто чекамо? Зашто не предузмемо сами нешто? Да ли увек мора да се појави неко трећи ко ће нам показати излаз? Понекад се надамо вишој сили, а понекад очекујемо конкретно, реално биће које ће ушетати у наше животе и показати нам пут. До кад треба да чекамо? Кад треба да одустанемо?
"Сви чекамо, генерације чекају, деца и одрасли чекају, животиње и биљке чекају. Велика стена ролајући покреће супер его у стварање, у сређивање и намештање онакве реалности коју би сваки живи створ пожелео. Глумац глумцима и ето наше стварности." - Иван Јевтовић
Италија, сунце, расположени галебови и голубови, мешавина мириса и ђелатерије, кафетерије и бакалнице. Диван паркић, неколико клупа, дугорочни мир и благостање. Или клупа испод Бруклинског моста у комшилуку филмских и криминалних авантура. Или негде или нигде као сад у Бг, Србији, мојој Југославији. И то вечито загледани у небо, вребајући погледом комете, птице. Несто изнад, или авионе или ракете.
Установа културе Пароброд била је иделан простор за поставку овог пројекта, због интимности коју садржи њена унутрашња архитектура. Глумци и публика су у синергији интеракције, где не постоји дефинисана граница између сцене и гледалишта. Аутори се у овој представи баве конкретним, животним проблемима који се дотичу сваког потенцијалног гледаоца, тамо где престаје позориште почиње психолошки пеформанс, међусобни тет а тет, глумаца и публике, представљаће покушај поделе истине.
Репризни термини извођења представе су заказани за 28. и 29. новембар у 20 сати.
Прочитајте и: Отказан концерт "Метал All Старс"
Изложба "Дечак који је експлодирао од среће" у Галерији Зечевић