Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Привреда полако излази из кризе, али незапосленост и даље проблем

21.04.2014. 05:16
Пише:
Međunarodni monetarni fond
Међународни монетарни фонд / Извор: Профимедиа

Привреда Србије је ове године успела да превазиђе последице кризе, односно достигла ниво бруто домаћег производа који је имала у 2008. години, последњој пре рецесије, наводи се у новом полугодишњем “Прегледу светске економије” Међународног монетарног фонда.

ММФ у истом извештају наводи да домаћу економију у наредним годинама чека прилично успорен раст, а да се нешто динамичнијем развоју можемо надати тек крајем деценије.

Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је за 0,1 проценат нижи од оног којег је остварила у 2008. години. Ипак, најтежа последица коју је криза оставила на Србију – велики раст незапослености, још увек није ни изблиза санирана. А ако је веровати ММФ-овим прогнозама, ту неко нарочито повећање не треба очекивати ни у наредних неколико година.

Стопа незапослености у Србији данас према овом извору износи 21,6 одсто, што је знатно више од 14,7 у 2008. години. Наредне године, стопа незапослености би требало чак да се повећа на 22 процента, да би тек 2019. благо спустила на 20,4 процента.

Када је реч о расту привреде, ММФ нам предвиђа напредак, али прилично спор: ове године БДП Србије биће увећан за један проценат, а онда ће се постепено увећавати за по пола процентна поена годишње. Тек 2018. и 2019. године, можемо да очекујемо динамичнији раст, са годишњим стопама увећања БДП-а од три, односно четири процента.

- То се стручно зове стагнација – коментарише ове податке економиста др Мирослав Здравковић.

Оно што је позитивно за Србију у прогнози стручњака из Вашинтона јесте ниска стопа инфлације која нас очекује у наредним годинама. Након релативно високог раста цена у првој деценији овог века када је инфлаторна стопа често прелазила 10 процената (да не спомињемо сада како су цене расле деведесетих година), до краја ове декаде можемо рачунати на, барем за наше прилике, прилично успорен раст цена – ове године од пет процената, а потом у наредним годинама по четири одсто.

(Дневник)