ПУЦКЕТАЊЕ ПРСТИМА: Опасно или безазлено (ВИДЕО)
Негде између 25 и 54% људи воли пуцати прстима, чешће мушкарци него жене. Неки их вуку, други извијају према унутра, а трећи према споља.
Како настаје звук пуцања?
До пуцкетања у зглобовима прстију долази због раздвајања зглобова и стварања мехурића у течности која их "подмазује". Мехурићи настају захваљујући угљен-диоксиду, који покушава да испуни празнине између зглобова које су настале растезањем прстију. Ови мехурићи се стапају у веће који коначно пуцају када додатна течност надође како би попунила празнине настале растезањем.
Када зглобови једном пукну не могу пуцати наредних петнаестак минута. За то време зглоб се постепено враћа у нормалну величину.
Да ли је пуцање штетно?
Ако овај процес анализирамо из чисто техничке перспективе, намеће се закључак да би често пуцање морало бити штетно јер постоји могућност да се у процесу оштети хрскавица којом је обложен зглоб. Међутим, медицинских доказа за такве закључке нема.
Заправо је на ту тему до данас проведено врло мало истраживања. За једно од најпознатијих 2009. године је додељена награда Иг Нобел Призе. Наиме, калифорнијски лекар Доналд Унгер 60 година је пуцао прсте своје леве руке најмање два пута дневно, док је прсте десне руке оставио на миру. Закључио је да нема никакве разлике између две руке те да ни на једној није добио артритис.
Једна опсежнија студија спроведена у Дертроиту 1990. године, на узорку од око 300 људи старијих од 45 година. Према њима 84% пуцача прстију имало је отеклине на рукама, а и стисак руке им је био слабији.
Стручњаци истичу да у оваквим студијама пре свега треба узети у обзир један проблем. Наиме, могуће је да људи који су склони пуцању прстима осећају одређене болове који су рани симптоми болести која би се касније могла развити. Осим тога вероватно постоји нека разлика између оних који то раде неколико пута дневно и оних који пуцају много чешће.
Међутим, једна најновијих студија, објављена прошле године, показала је да чак и учестало пуцање прстију не утиче на стварање остеоартритиса.
Повлачењем прстију растежемо малу већицу заштитне течности која се налази у зглобовима, што ослобађа притисак.
СПАСИЋЕТЕ СЕБИ ЖИВОТ: Ово су РАНИ СИМПТОМИ СРЧАНОГ УДАРА и препознајте их на време
Последица, а не узрок
Како се појавила идеја о повезаности пуцања прстију и остеоартритиса. Истина је да зглобови људи који имају остеоартритис чешће пуцају јер имају оштећену хрскавицу. Међутим, из свих досадашњих истраживања пре се може закључити да је пуцање последица, а не узрок оштећења. Фактори ризика који су потврђени у случају артритиса су старост, наследни фактор болести, повреде руку или тежак рад рукама.