РАЗВИЈЕНИ КРАЈЕВИ: У Војводини се јело КАШИКОМ још пре 7.000 година!

Српски и немачки археолози истраживали су локалитете Борђош и Пречка код Новог Бечеја, са којих је кренула пољопривреда у овим крајевима. Тим су чинили археолози Музеја Војводине из Новог Сада и њихове колеге са Института за праисторију и рану историју "Кристијан Албрехт" Универзитета у Килу. Као један од највреднијих налаза ископавања на Борђошу издваја се кашика од печене глине стара 7.000 година, која потврђује оно што је Александар Медовић, археоботаничар годинама говорио - да смо кроз историју одрастали уз каше, а не хлеб.

- У питању је изузетан налаз. Кашика је од печене глине, а не од кости, а оне су веома ретке на налазиштима. Слична је једној кашики из Грчке, са насеља Дикилиташ. Са једне стране је реципијент, а са друге дршка и на њеном крају углавном нека фигурина, али ми смо нашли само реципијент. Сам налаз је у одличном стању - наводи Медовић.

Он каже да је на локалитету Борђош завршено ископавање једне од кућа потиске културе започето прошле године. Пречка је насеље старчевачке културе, старо 8.000 година и 1.000 година старије од Борђоша. То је насеље првих ратара и сточара одакле је кренула пољопривреда, сазнаје "Блиц".

- Циљ нам је да установимо везу између Борђоша и Пречке и континуитет живљења на овом подручју, јер се поставља питање како је могуће да на овако малом простору имамо два веома велика насеља. Једно је од 10 хектара, што је за старчевачки период изузетно велико, и друго, на Борђошу, од 40 хектара, које спада у касни неолит - напомиње Медовић. Он истиче да је предео у којем се обављају археолошка истраживања одувек био интересантан људима, пре свега због земљорадње.

- Знамо да је овде било веома добро земљиште, а клима врло повољна. Сама величина насеља указује на развијеност пољопривреде, коју бих радије назвао биљна привреда. Тадашњи становници покушавали су да узгајају разне усеве, неке с успехом, неке не - каже он.

Током истраживања на Пречки, пронађен је и скелет стар 8.000 година, па је у помоћ позвана и Софија Стефановић са београдског Одељења за археологију. За археолошке налазе и избор локација ископавања сонди, веома значајан је био геомагнетни снимак терена, објашњава археолог, Илдико Медовић. 

- На основу снимка се тачно виде обриси земље, где је тврђа, где мекша, а где је нешто горело. Помоћу обриса откривамо шта би нам било занимљиво и неке интересантне детаље. Ово је први пут у Србији да се на основу геомагнетног снимања терена, веома прецизно и без губљења времена, копа једно старчевачко насеље - истиче Илдико Медовић.

Од почетка двогодишњих истраживања, у тиму стручњака, осим археолога, били су и научници многих других области, а током истраживања коришћене су модерне археолошке технологије и методе. У Новом Бечеју није изостала ни подршка локалне самоуправе.

- Помогли су нам финансијски да урадимо конзервацију и рестаурацију једног гроба из бронзаног доба. Општина Нови Бечеј нам је помогла и око превоза, и других појединости - напомиње Илдико Медовић.

Уколико вам је било интересантно, сазнајте нешто више о истраживању које каже да је у једном месту у Банату најквалитетнији ваздух, а чак је и бољи него на швајцарским Алпима!