РТС и РТВ објективни, независни и на буџету до 2016.
БЕОГРАД - Новим Предлогом Закона о јавним медијским сервисима уређује се рад републичког и покрајинског јавног медијског сервиса РТС и РТВ и прецизира обавеза да раде на начелима истинитог, непристрасног, потпуног и благовременог информисања, независност уређивачке политике, забрана цензуре, поштовање људских права и финиансирање из буџета до 2016. године.
Законом се прецизира да ће њихово финансирање од 2016. године бити из таксе за јавни медијски сервис, из буџета, од комерцијалних прихода.
Такође, законом се подвлачи и поштовање професионалних стандарда и кодекса у остваривања јавног интереса који подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других који су од јавног интереса за грађане.
Предложени закон наглашава да јавни медијски сервис остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара управо тој јавности, а одговорност јавног медијског сервиса остварује се јавним поступком именовања органа јавног медијског сервиса.
Медисјки садржаји РТС и РТВ, прецизира предложени закон, имају за циљ остваривање људских права и слобода, размену идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања, као и очување националног идентитета српског народа и националних мањина.
У таксативно набројаним обавезама јавних медијских сервиса је и поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском интересу.
Очување и изражавање културног идентитета српског народа и националних мањина, такође је прецизирано новим законским решењима, а обавезно је и да се националним мањинама обезбеди да могу да прате одређене програмске целине и на свом матерњем језику и писму.
Када је реч о финансирању, од 2016. године уводе се таксе, која ће бити јединствена на целој територији Србије и не може бити већа од 500 динара.
Одлуку о висини таксе доносе управни одбори РТС и РТВ заједнички на основу анализе нето трошкова обављања основне делатности најкасније до 30. јуна 2015. године.
Висина таксе у наредним годинама ће се усклађивати са порастом Индекса потрошачких цена за месец септембар у години у којој се усклађује. Одлуку о усклађивању доноси Управни одбор РТС и објављује у “Службеном гласнику”, а примењује се од 1. јануара 2017. године.
Таксу ће плаћати сви грађани и правна лица која имају струјомер, односно мерило електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору.
Јавни медијски сервис води евиденцију обвезника плаћања таксе са свим личним и другим подацима предвиђеним законом, а прописано је да и се такса уплаћује на два одвојена рачуна РТС и РТВ, с тим да се 30 одсто средстава уплаћених на рачун РТВ аутоматски усмеравају на рачун РТС.
За неизвршавање обавезе плаћања таксе РТС и РТВ покрећу поступак наплате у складу са законом, пише у предложеном Закону. Предлогом закона је детаљно предвиђено која физичка и правна лица су ослобођена плаћања таксе, а водило се рачуна о инвалидима и социјално угроженим појединцима и домаћинствима.
Други дозвољени облик финансирања јавних сервиса из јавних прихода је буџетско финансирање. Предлогом закона предвиђено је да се део средстава за обављање основне делатности јавног медијског сервиса може обезбедити из буџета и прецизно је наведено у којим случајевима се могу добити та средства. Коначну одлуку о додели тих средстава доноси влада.
РТС и РТВ су дужни да до 1. октобра 2015. године формирају јединствену евиденцију обвезника плаћања таксе и донесу одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату таксе и обрасца за ослобађање од плаћања таксе, како би се од 1. јануара 2016. године могао примењивати такав систем наплате. Да би то било могуће урадити, влада ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона донети акт о начину прикупљања података, који су законом предвиђени, ради формирања евиденције обвезника плаћања таксе.
За спровођење закона потребно је обезбедити у буџету за 2015. годину средства за редовно финансирање основне делатности јавних медијских сервиса, као и додатна средства у буџету за 2014. годину.
У Разлозима за доношења закона по хитном поступку пише да је то нужно због потребе да се усагласи медијска регулатива Србије са прописима Европске уније у овој фази поступка придруживања. Такође, додаје се, и приступ фондовима ЕУ, у оквиру пројекта Креативна Европа условљен је доношењем нове медијске регулативе.
Најважнија измена предлога Закона о електронским медијима који је упућен Скупштини Србије на хитно усвајање, јесте трансформација Републичке радиодифузне агенције (RRA) у Регулаторно тело за електронске медије.
Дозволу за емитовање програма ће Реуглаторно тело издавати на осам година, али ће имати право да је одузме, ако утврди нерегуларности. Дозвола се може одузети привремено на рок од 30 дана, а после тога и трајно.