Шабић: Из државних органа "цуре" информације медијима
БЕОГРАД - Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић упозорио је да запослени у државним органима често достављају медијима информације о осумњиченима за кривична дела, као и податке који омогућавају препознавање малолетних жртава.
У саопштењу Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, наводи се да је алармантна количина података који се објављују у медијима о личностима осумњичених за кривична дела, а посебно о жртвама тих дела.
Шабић је истакао и да посебан проблем представља објављивање података који омогућавају препознавање малолетних жртава. Повереник је нагласио и да посебну пажњу заслужују чињенице које говоре да су у великом броју случајева извори таквих информација запослени у државним органима, истичући да примера повреда права на заштиту података о личности има недопустиво много.
"У неким медијима појављују се, по закону иначе нарочито осетљиви подаци из медицинских досијеа, резултати полиграфског испитивања осумњичених, комплетни садржаји исказа притворених сведока, иако би готово извесно покушај да се до њих дође нпр. коришћењем права из Закона о слободном приступу информацијама био одбијен јер је реч о ''tajni'' или ''да то не би угрозило ток поступка''", наводи Шабић.
Како је подвукао, најгоре од свега је објављивање информација којима се, ако не директно, сасвим јасно идентификују малолетне жртве неког кривичног дела, укључујући чак и силовање, инцест или сличан грозан догађај с којим је жртва била суочена. Шабић је истакао да поштује законом зајемчено право новинара да не одају свој извор информација, те да не тражи и не очекује да то учине.
Повереник је, међутим, подсетио на етички кодекс новинара у коме се наводи: "Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева ''дозволу'' за кршење етичких принципа професије".
"Међутим, у вези са реалном могућношћу да се добар део поменутих података о личности дистрибуира из државних органа, желим да нагласим да се ради о нечем што је инкриминисано и кривичним законом", рекао је Шабић.
Он у том контексту наводи да Кривични законик предвиђа да ће се службено лице које податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени, казнити затвором до три године.