БИО ЈЕ НОВИНАР И МАНЕКЕН, А САДА ЈЕ МИГРАНТ: Можда се нећемо чути сутра, јер ћу бити мртав (ФОТО)

Један од младих људи које је талас миграната донео до Београда је и Ахмед, младић из Ирака који је преживео ужас у својој родној земљи – Ираку. Његова породица је једва извукла живу главу, па су током једне ноћи напрасно пребегли за Турску, након чега је он одлучио да свој животни пут настави у северној Европи, тачније у Норвешкој.

Хаос у Ираку и спасавање од терориста ИС-а

"У Ираку се више није могло живети. Просто, није било шансе, јер би и нас нестало. Не можете да замислите како је кад сваки дан чујете –пала бомба овде, онде, па претње екстремиста на све стране, а број мртвих из дана у дан све је већи... Све су нам уништили, и моју школу, чак и универзитет. Једног дана смо из куће видели како нам терористи ИС-а тек тако узимају аутомобил, и то је био знак да смо заиста угрожени и да ће нам одузети кућу – што се и десило. Једва смо успели да побегнемо из канџи ИС-а, и пребегли смо у Турску“, рекао је Ахмед.

Оно што је имао у Ираку - све је нестало

Наш саговорник је био свестран и имао је доста амбиција. Међутим, кад настане рат, ту више нема места за нормалан живот. „Био сам новинар, добио сам посао, светла каријера је била преда мном. Имао сам свој бенд, свирао сам гитару, а занимао ме је и битбокс. Све сам стизао, чак сам се бавио и моделингом. Пријављивао сам се и за познати светски шоу Арабс Гот Талент, али рат је увелико почео, и све се прекинуло", казао је наш саговорник.

"Онда кад смо одлучили да побегнемо, све је нестало. Тамо су остале само кости и сећања. Чак сам и девојку морао да напустим. Била је много тужна.“ – причао је живо Ахмед нижући своје недовршене послове, интересовања и љубав поентирајући речима како има утисак да „више нема осећања – некад је толико волео живот, и носио се са опасностима, али како су избегли – све је нестало“.

Кренуо сам у Норвешку

"У Турској је ситуација лоша што се тиче услова за живот. Тек смо дошли, тешко је снаћи се. Тамо сам радио кратко као фудбалски судија. Али, нисам могао да чекам тамо незапослен, и решио сам да кренем куда и већина миграната – у Европу. Завршио сам студије новинарства и највећа жеља ми је да се остварима као новинар. У Турској то не бих никада могао, и решио сам да кренем у потрагу за бољим животом“, казао је младић.

Иначе, његови родитељи, брат и сестра су остали у Турској, они нису могли да крену. Ахмед је био чврсто решен у својој одлуци, и његови родитељи су му дозволили да крене.

„Сваки дан смо у контакту преко друштвених мрежа, што нам је олакшица. Много ми недостају, али опет, надам се да ћемо једног дана живети заједно, волео бих да их доведем једног дана да живе код мене“, казао је Ахмед.

Пут до Грчке као најгора ноћна мора

"Било нас је 44-оро у чамцу. Плашио сам се да ћу се удавити. Таласи су били огромни и вода је почела да улази у чамац. Било је као на филму, сви смо били један на другом колика је била гужва. Чамац је био свега шест метара широк, па замислите како је било кад стане толико људи у њега", казао је Ахмед.

"Буквално смо срећом преживели, право је чудо како се нисмо утопили. И онда кад смо стигли на копно, ишли смо целу ноћ кроз шуме. Страх ме је често надвладао, плашио сам се мафије. А што је најгоре, мука нам није завршена, јер страхујемо како ће бити у Мађарској", причао је Ахмед.

"Кунем се, никад нећу одустати"

Он се нимало не плаши шта ће бити с њим кад дође у Норвешку. Нада се да ће га сместити у камп кад дође, и да ће добити неки привремен посао док се не снађе. У плану му је да се бави фотографијом и новинарством. „Само да дођем у Норвешку, рећи ћу им: „Ја сам ваш!“, па како буде! Кунем се, нећу никад одустати“, рекао је Ахмед.

Да ли се живот може купити?

На питање да ли је истина да они људи који имају новац могу да очекују свој спас, Ахмед је рекао да је углавном тако.

„Све се врти око новца, мада су пред свима нама била различита решења. За нас су постојале две опције, или ћемо путовати у малом чамцу који је претрпан људима, што кошта 1.000 евра, или ћемо ићи јахтом за 2.300 евра. Они који нису имали довољно, ризиковали су своје животе – сви су набијени у чамац, да не може човек ни да се окрене. Чим крену већи таласи, вода улази у чамац који постаје тежи, па полако тоне. Ево, малопре смо видели на интернету колико њих се утопило. Оне слике тела деце која су испливала на обалу су нас оставила без речи. Питам се само, има ли шта горе од тога? Знате, они су сви били борци за своје животе, и још кад их снађе таква трагедија - то је заиста поражавајуће“, рекао је тужно Ахмед.

Овом младићу треба пожелети све најбоље, с обзиром на то шта је све преживео и да кроз трновити пут живота иде апсолутно сам. Новинари портала Србија Danas.com настојаће да испрате његову судбину, у нади да ће  Ахмед остварити свој сан, јер је то заиста и заслужио! Он је прави пример како сваки човек треба да се бори и да не одустаје од својих снова.