СИДУ можемо добити путем ПОЛНОГ ОДНОСА, ДОЈЕЊА, ЉУБЉЕЊА, КАШЉА,...? Не паничите, већ прочитајте ово
Данас се обележава Светски дан борбе против сиде.
Према последњим истраживањима из 2013. године, у Србији је забележено око 3 000 људи који живе са вирусом ХИВ, а у целој Европи их има око 2,3 милиона. Битно је нагласити да ХИВ и АИДС (сида) није исто, јер особа која има ХИВ не мора да има и АИДС, али зато се у суптроном смеру то подразумева.
ХИВ (хумани имунодефицијентни вирус) напада ЦД4 протеин на површини лимфоцита, који су задужени за одрбану организма. На овај начин, ослабљује се имунитет организма и ствара могућност да се развије болест сида илити АИДС. (Недавно је амерички глумац Чарли Шин објавио да је ХИВ позитиван, а његов дугогодишњи блиски сарадник је открио неке детаље из глумчевог живота које можете прочитати ОВДЕ)
ЉУДИ СУ СКЕПТИЧНИ - Сида се никако не може добити...
Људи су толико скептични да мисле да сиду могу зарадити на "сваком ћошку". Многи се плаше љубљења, јер су толико скептични да ће после пољупца добити сиду. Да бисте је тако зарадили морате у свој крвоток унети потребну количину ХИВ-а. У пљувачки има вируса, али у изузетно малим количинама које не могу изазвати ХИВ инфекцију у другој особи. Ако оба партнера имају велике посекотине у устима или крваве десне, постоји ризик од инфекције.
Кијањем, кашљањем или коришћењем заједничког прибора не можете добити сиду. АИДС не можете добити ни у базену, иако су многи скептични због хлора који се налази у тој води, али који такође вирус и убија.
Сида се преноси разменом телесним течностима током сексуалног односа које се луче у полним органима оба пола, путем крви и дојења. Људи који имају незаштићен однос (кондомом) или користе заједничку иглу приликом ушприцавања било чега у организам, имају више шанси да се заразе.
Течности као што су пљувачка, сузе, мокраћа (урин) такође садрже вирус, али у веома малим количинама, недовољним да дође до преношења вируса.
ПРВИ СИМПТОМИ се јављају у првих месец дана од заразе, а то су мањак енергије, губитак тежине, знојење у сну, често повишена температура, абнормални резултати ПАПА теста, бактеријална вагиноза, осип на кожи, љушћење коже, кашаљ, отежано и болно гутање, чиреви на гениталијама, вртоглавица, смањен апетит, модрице на кожи итд. (ОВДЕ прочитајте неке од савета како живети са ХИВ-ом)
Оно што је мање познато јавности јесте да постоје људи који никако током живота не могу добити сиду. Кључ је у имунолошким системима који су отпорни на ХИВ, те до покретања саме болести не може доћи. Иако је број људи који имају овакав имуно систем мали, један одсто Европљана које одликује ова посебност није занемарљив број.
Тих један одсто срећника има ретку генетску мутацију на ЦД4 протеинима, која спречава вирус да уђе у имуно ћелије. Самим тим, није могуће његово ширење, те организам остаје имун.
Свет памти случај Тимотија Реја Брауна, који је имао трансплатацију матичних ћелија 2007. године, баш од донора који спада у ових 1 посто људи, након чега се вирус ХИВ-а повукао у потпуности из његовог организма. Браун је после овога у медијима представљен као "прва особа која је излечена од сиде". Иако је ово изузетно скуп начин за излечење, доктори се надају да ће се овако у будућности лечити милиони њих заражених ХИВ-ом.