Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДЕЛИЛИ СЕ БЕСПЛАТНИ ПЛАЦЕВИ НА ТЕРАЗИЈАМА: А где сте ВИ били!

19.02.2016. 18:05
Пише:
Србија Данас
Moskva
Москва / Извор: Фото: Facebook/Slike Старог Београда

Бити градоначелник једног града велика је част, али бити први градоначелник Београда од стварања нововековне српске државе је загарантовано место у легенди и историји.

За време његовог службовања, 1839. почела је бесплатна додела плацева на Теразијама за изградњу кућа. Тада су Теразије биле периферија града, па су се ретки одлучивали да тамо узму плац, иако су могли да заграде онолико земљишта колико су хтели.

 Илија Чарапић је први управник садашњег главног града Србије, а може се слободно рећи да је имао педигре за ту титулу, иако многи Београђани нису упућени у његову лозу и делање током мандата.

Сви смо избегавали Улицу кнеза Милоша у шпицу, али сада ће се то БИТНО променити (ФОТО)

Илија Чарапић је био син славног војводе Василија Васе Чарапића, познатог и као Змај од Авале, који је био један од најистакнутијих бораца у устанку против дахија. Илија је рођен у Белом Потоку 1792. године, управо у подножју Авале, а већ са 18 година постао је грочански војвода након што му је стриц Атанасије погинуо недалеко од Прахова.

 

Ево једне сличице где се добро види та разлика у висини зграде иза Викторовићеве и Москве. Наравно, та разлика је...Постед by Слике Старог Београда он Monday, March 18, 2013

Градоначелник Београда постао је 1839. године. Да није имао везе са великашима само преко славног оца, говори чињеница да је био ожењен Стаменком Карађорђевић, ћерком Ђорђа Петровића Карађорђа.

ЕВО ЗАШТО КАСНЕ ЈАНУАРСКИ РАЧУНИ: Од сада ћемо уз струју плаћати и ОВО

После сукоба са кнезом Милошем Обреновићем, Чарапић бива пензионисан. Поново је враћен у службу по Милошевом одласку са власти. Од почетка функционисања општинске управе па до 27. маја 1840. године, обављао је дужност председника београдске општине. Умро је 21. априла 1842. Сахрањен је крај Маркове цркве на Палилули.

НА ОВО СМО ЧЕКАЛИ ЦЕЛОГ ЖИВОТА: Лична документа ће бити БЕСПЛАТНА и њихово вађење НЕЋЕ БИТИ ВАШ ПОСАО

 

Поста и Зелезницка станица 1931Постед by Слике Старог Београда он Friday, March 15, 2013

Након Чарапића, Милош Богићевић и Младен Жујовић су били управитељи вароши Београда и по закону истовремено председници општине. Та законска одредба укинута је 20. децембра 1841. године.

Управа вароши је одвојена од општине и председника општине од тада је бирао општински збор. Због малог броја писаних докумената, није за сада могуће тачно утврдити имена свих председника општине све до осамдесетих година 19. века. Из истог разлога штури су и непотпуни подаци о животу и раду оних чија су имена позната.

ОВО НЕ МОРАТЕ ДА ПЛАЋАТЕ: Уштедећете око 8.500 динара годишње, а тога нисте ни свесни!

Зна се да је 1844. председник општине био Јован Туцаковић. Следећи познати био је Стојан Делимарковић, трговац. Обављао је дужност председника 1855. године. Затим следе Глигорије Јовановић, терзија, који се као председник општине помиње у 1856. и 1858. години, Марко Стојковић, који је дужност обављао од 1861. до 1862. и Јован Смиљанић од 1863. до 1866. године.

 

министарство војно 1899Постед by Слике Старог Београда он Tuesday, March 12, 2013

Трговац Михаило Н. Терзибашић дужност председника београдске општине преузео је 6. септембра 1866. и на њој остао до 14. септембра наредне године. Михаило Терзибашић је представник угледне београдске породице која је и у каснијем периоду имала истакнуту улогу у животу београдске вароши. Терзибашић је био председник општине у време кад је турски паша, 6. априла 1867. свечано предао кључеве шест српских градова кнезу Михаилу Обреновићу.

НЕМА ВИШЕ ПО СТАРОМ: Последњи пожар одредио судбину свих београдских сплавара!

Један од најистакнутијих градоначелника Београда свакако је и дугогодишњи председник владе Краљевине Србије Никола Пашић. Он је у два мандата управљао градом, а његов учинак се угледао у томе што је успео да распише велике зајмове града, али и да калдрмише главне улице престонице.