Скуп: Покренути приватни сектор укључивањем српске дијаспоре
БЕОГРАД - Српску дијаспору треба укључити у реформе које ће спроводити будућа влада, а новац који долази из иностранства треба преусмерити у инвестиције уместо у потрошњу, поручили су учесници данашње конференције "Укључити дијаспору у реформе" у Танјуговом прес центру.
Дијаспора може да буде покретач приватног сектора и да допринесе стручношћу и знањем, оцењено је на конференцији. Учесници су указали да у дијаспори живи велики број високообразованих људи, који би својим знањем допринели развоју Србије, али њихово укључивање у реформе треба да потекне од државе.
Директорка владине канцеларије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић изјавила је да дијаспору треба укључити у реформе, јер она може да буде један од кључних фактора за запошљавање Србије и покретач приватног сектора. Она је такође додала да дијаспора има велики број стручних пословних људи који знају како се послује на западу и да нису само реформе у привреди једине које ће довести до успеха који предстоји, него да су за то неопходне реформе у законодавству, образовању, али и јавној управи.
Представник Канцеларије Миломир Мандић рекао је да је циљ реформи извођење друштва из транзиције и изградња јаких, стабилних и независних институција које ће довести до стабилног, привредног амбијента.
Он је навео да није довољно само донети законе, већ их и спроводити, као и да у Србији следе свеобухватне реформе јавног сектора, пензионог система, радног закона и стварање "јаког привредног амбијента".
"Ако држава озбиљно мисли да искористи ресурсе и сарађује са стручњацима и високообразованим из дијаспоре мора да учини више током реформи да би се отворио пут за сарадњу", рекла је председница Београдског фонда за политичку изузетност, Соња Лихт и додала да мора да постоји одговорност државе на свим нивоима.
Она сматра и да није неопходно да се ти стручњаци врате у Србију, већ да се направи мост између институција у иностранству и оних у нашој земљи. Као спремност да помогне Србији навела је пример лондонско-српског клуба који окупља, између осталих, и око 1.500 доктора наука и магистара. "Кад би се они вратили у земљу, не бисмо имали проблема са стручњацима", поручила је Лихт.
Председник Управног одбора НАЛЕД Владан Атанасијевић сматра да би било добро када би производ настао у Србији, дијаспора пласирала на инострана тржишта где имају добре везе.
Своје мишљење истакао је и извршни директор Асоцијације малих и средњих предузећа Зоран Вујовић који је рекао да би требало укључити Србе из дијаспоре у јавне расправе у процесу доношења закона, као и да би требало, "по хитном поступку омогућити дијаспори да гласа на изборима у Србији".
Привредник из Лиона Милован Јовановић истакао је да су успешни Срби у дијаспори амбасадори земље који могу доста да лобирају за нашу земљу, али и да држава мора да држи своју реч и поштује оно што обећа.
Он сматра да је Србија последњих неколико година прихватила чињеницу да је дијаспора важан фактор за земљу, да може много да инвестира, али да је потребно изменити пословни амбијент и прилагодити га законодавству у иностранству.