ШТА НАМ ТРАЖЕ СУСЕДИ ИЗ ЕУ: Мађари, Хрвати, Румуни и Бугари имају своје услове
Претње из Мађарске да ће затворити границу са Србијом биће тема заједничке седнице две владе почетком јула у Будимпешти.
После упозорења из Хрватске, Румуније, Бугарске, да би свака због неких својих интереса могла да заоштри политику према Србији, мађарски премијер Виктор Орбан припретио је ни мање - ни више него "потпуним затварањем границе".
Циљ је, тврди Орбан, да се заустави прилив имиграната. Како је рекао, "није праведно да нам из Србије шаљу избеглице, они треба да буду заустављени на српској територији”, а Мађарска "разматра све могућности, укључујући комплетно физичко затварање границе".
ШТА ИМ СМЕТА?
Мађарска:
- Имигранти са Блиског истока који иду преко Србије
- Траже још већа права за Мађаре у Војводини
Хрватска:
- Међудржавна граница на Дунаву није решена
- Теме из деведесетих: суђења за злочине, нестали, културно благо, логораши
- "Да Хрвати у Србији имају иста права као Срби у Хрватској"
Румунија:
- Премијер Понта најавио могуће признање Косова
- Траже да се Власи сматрају Румунима
Бугарска:
- Траже још већа права за Бугаре на југоистоку Србије
Реч је углавном о имигрантима из Сирије, Ирака и Авганистана, који преко Србије иду у Мађарску како би тражили азил у ЕУ.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже за "Блиц" да Србија по овом питању поштује све стандарде ЕУ.
"Нисам видела интегралну изјаву премијера Орбана, али сам убеђена да нам је свима у интересу да се држимо правила ЕУ у домену политике азила и миграција, која у први план стављају људска права и хуман третман током боравка у било којој земљи. Ми смо у погледу те политике показали да смо поуздан партнер ЕУ", каже Јоксимовићева.
Она каже да ће о овом проблему бити прилике да се разговара на седници влада Србије и Мађарске почетком јула, као и да ће том приликом потписати програм сарадње у области европских интеграција.
У последњих годину дана постаје правило да чланице ЕУ из региона прете Србији блокадом њених преговора због питања којим нису задовољне.
"Тамо где има отворених питања, требало би да их решавамо билатерално. Наравно да земље чланице ЕУ често потежу билатерална питања са земљама кандидатима, али то се није показало као добра пракса", каже Јадранка Јоксимовић.
Како закључује, Србија је "показала да жели да помогне јачању поверења и стабилности у региону, па и од других очекујемо конструктиван приступ".