ШОКАНТНО САЗНАЊЕ: Ова ГЉИВИЧНА ИНФЕКЦИЈА је све чешћа код жена и мушкараца, а изазива ШИЗОФРЕНИЈУ

Студија америчких научника, објављена у часопису "Шизофренија", открила је повезаност инфекције изазване гљивицом кандидом и шизофреније код мушкараца, и менталних проблема код жена. Они објашњавају да кандида касније може имати продужене последице по наш мозак, али за сада ове теорије су у раној фази, па се све ово не може засигурно тврдити.

- Рано је рећи да једна инфекција кандидом може да узрокује ментални проблем. Међутим, већина гљивичних инфекција мора да буде лечена у раном стадијуму, а лекари би требало посебну пажњу да обрате код пацијената са већ постојећим менталним проблемима - рекао је др Емили Северанс, вођа истраживања из медицинске школе Џон Хопкинс универзитета.

Гљивица кандида уобичајено се налази у људским цревима, али она почиње да се размножава и буја у топлој, влажној средини, изазивајући свраб, црвенило, а карактеристично је и да се лако преноси на другога.

Ове инфекције се могу спречити смањењем уноса шећера и редовним одржавањем хигијене. Готово 75 одсто одраслих жена у САД имало је барем једну вагиналну гљивичну инфекцију током живота, а гљивична инфекција уста и грла веома је честа код беба.

Тим научника тестирао је 808 особа, неке од њих су имале шизофренију или биполарни поремећај, а друге нису имале историју менталних болести. Затим су узели у обзир и друге факторе попут годишта, расе, социо-економског статуса, лекова које пију...

Пронашли су да 26 одсто мушкараца са шизофренијом има антитела на кандиду, што значи да су некада у животу били инфицирани овом гљивицом, у поређењу са само 14 одсто мушкараца у контролној групи који нису имали менталних проблема.

Иста веза није пронађена код жена, али су жене које су већ имале психичких проблема имале знатно лошију меморију уколико су раније боловале и од гљивичних инфекција.

- Иако не можемо да прецизирамо каква је то веза између инфекције кандидом и психолошког процеса у мозгу, наши подаци показују да су неки фактори повезани са гљивичном инфекцијом, што би надаље требало детаљније испитати- каже др Северанс.

Постоји, међутим, много ограничења ове студије - на пример истраживачи нису успели да елиминишу све спољне факторе који доводе, односно изазивају гљивичну инфекцију: дијету и тренутно стање имуног система. Научници, такође, нису могли да открију у ком периоду живота, и у ком делу тела се јавила гљивична инфекција, као и колико често се јављала код испитаника који су учествовали у студији.

ЛЕЧИ КАНДИДУ И БОЛЕСТИ УСНЕ ДУПЉЕ: Српски биолози открили биљку која ће спасити многе

Али, ово је само први корак, тим научника ће сада да ради на откривању узрочне везе менталних болести и кандиде, а већ постоје и наговештаји других истраживања како та веза у ствари функционише.

- Кандида је природна компонента људског микробиома, па размножавање гљивице и ширење инфекције у дигестивном тракту може да наруши оно што се у медицини зове осовина мозак -црева. Ова неравнотежа утиче на абнормално функционисање имуног система који ремети процесе у мозгу, посебно везане за меморију - објашњава др Северанс.