СПАВА У ПАРКУ И НА МИНУС 15: "Имам два ћебета, али и тад буде хладно" (ВИДЕО)
Сабрија Адим има 55 година. У Сарајево је дошао давне 1983. године из Земуна и радио на пијаци. Све дане протеклог рата провео је у војсци РБиХ и бранио је овај град и државу као, како каже, свој рођени. Након рата остао је сам и без ичега. Тада почињу његова борба за преживљавање и живот бескућника.
"Живео сам као подстанар пре и после рата кратко. Тада сам могао да зарадим од продаје да платим станарину. Онда је све поскупело. Пријављивао сам се да радим у КЈКП Рад као сезонски радник, али су ми рекли да имам превише година. Сада просим како бих преживио", почео је своју тужну причу Сабрија у разговору за Klix.ba.
Некадашњем припаднику војске ове ствари ипак нису најгоре:
"Имам проблема са срцем и пијем лекове, а рекли су ми и да ми је оштећена плућна марамица. Али имам здравствено осигурање, то једино. Немам никаква примања, свугде су ме одбили. Преживљавам дан за даном, борба…”
Сабрија проси да купи храну. Лети спава у парковима, зими у урушеним објектима који су хладни, нестабилни и опасни по кретање људи, а камоли за живот у њима. Место у којем живи Сабрија током ове зиме је потпуна рушевина испуњена смећем. Друштво му прави понеки пас луталица. Упркос свему је насмејан, али тежак живот оставио је траг на његовом лицу.
"Имам једну торбу у којој држим јорган и два ћебета. Њу сакријем у жбуње и када се смрачи одем по њу и идем да спавам. Али опет буде хладно. Срећом, људи ме знају. Дају ми одећу и обућу. Преко дана будем у Крањчевићевој улици, где просим и купим да једем у вечерњим сатима, јер ми преко дана у бурегџиници Врбас дају топли оброк. Лети буде топло време и буде лакше, али опет је опасно спавати у парку. Има паса луталица, опасних људи...", рекао је Сабрија.
Погледајте и: