Шпијунирање света су вежбали на Србији, а ево и ЗАШТО су нас изабрали
Безбедне мобилне комуникације у највећем делу света, укључујући и Србију не постоје од 2010. године кад су америчке и британске тајне службе разбиле заштиту највећег светског произвођача СИМ картица, фирме ''Гемалто'', откривају документи Едварда Сноудена, а потврђују из управе ове компаније.
Агенти америчке Националне безбедоносне агенције (НСА) и њеног британског парњака, владиног штаба за комуникације украле су софтверске ''кључеве'' који су штитили комуникационе чипове мултинационалне фирме са седиштем у Холандији.
Она на тржиште годишње избацује око две милијарде СИМ картица које користе провајдери 450 мрежа у 85 земаља широм света. ''Гемалто'' производи и чипове за кредитне картице и сада се појављују сумње да је и њихова безбедност угрожена.
Још у првом кварталу 2010. одиграла се пилот-акција масовног пробоја мобилних комуникација на мрежама у Србији, Ирану, Авганистану, Јемену, Индији, Исланду и Таџикистану. Њу је извела британско-америчка шпијунска група с кодним именом ''Tim за експлоатацију мобилних телефона'' и тако доказала да је могуће праћење не само једног или неколицине циљаних бројева, већ масовно пресретање свих гласовних, СМС, интернет и других комуникација у реалном времену.
Из докумената се види да је око 100 ''кључева'' прикупљено са, како се наводи, српске мреже ''Мобтел'' у марту 2010. године.
Сноуденови документи показују да су главни инжењери и друго особље који су имали приступ подацима и мрежним мапама константно шпијунирани.
Безбедносни стручњаци сумњају да операција уништавања заштитног софтвера мобилних комуникација на светском нивоу није почињена неким тајанственим системом за хаковање. Много је вероватније да је неко од службеника ''Гемалта'' врбован и да је убацио злоћудни програм - малвер на картицу, што у пракси значи да је неуништив, пишу ''Вечерње новости''.
''Кључ'' је у софтверу уграђеном у СИМ софтверу који мора да се поклопи са серверском шифром на базној станици. Без тог кључа пресретање комуникације између телефона и базне станице даје само гомилу несувислих сигнала. Зато и тајне службе за праћење одређеног броја морају да траже од мобилног оператера његов кључ, а ове, по закону, не смеју да га дају без судског налога. То нарочито важи за стране службе, које на територији друге земље могу да раде само уз одобрење владе матичне државе.
Све ово је омогућило да се у највећем делу света пресрећу подаци који се преносе путем мобилних мрежа у реалном времену и то без икаквог трага.
Зашто су баш нас изабрали?
Документи не откривају како је 2010. године направљен избор експрименталног полигона за разбијање обезбеђења мобилних комуникација, ни зашто се Србија налази у њему. Српски безбедносни експерти, анализирајући простор и време одвијања операције, спекулишу да је проба имала, везе са припремама ''Арапског пролећа'' 2010. године и потоњег грађанског рата у Либији. Они наглашавају да је у овим догађајима улога мобилних и друштвених мрежа била изузетно велика.