СРБИ НЕЋЕ НОБЕЛА? Жири ОДБИО да изабере кандидата
Србија је пропустила прилику да номинује писца за најпрестижнију књижевну награду.
Годинама уназад српски писци нису на листи потенцијалних добитника Нобелове награде. Да није реч о пропусту домаћина и организатора, Шведске академије, говори чињеница да су на адресе САНУ, Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра стигли позиви из Стокхолма са молбом да се предложи наш кандидат за ову књижевну награду, али су остали без одговора.
Намеће се питање зашто српске књижевне институције не могу да се договоре и предложе писца који је по њиховим критеријумима вредан овог признања и шта може бити узрок њихове "незаинтересованости". Да ли је можда превагнуло уверење о идеолошкој и политичкој позадини овог надметања, или је овакав гест само још један пример типичне уметничке сујете?
О овом догађају су се огласили многи познати српски писци, попут Драгослава Михаиловића, који је за "Вечерње новости" изјавио следеће:
- Ниједан Србин нема никакву шансу да добије Нобелову награду па макар био нови Толстој или Андрић. Ништа не би мењало ни то да се предлаже.
Академик Матија Бећковић сматра да се не ради о зависти чланова жирија, већ напротив, међусобној солидарности и договору који постоји.
- Било је у Одељењу неколико потенцијалних нобеловаца и није било згодно да се одлучујемо за једног. То је остављено Швеђанима. Тако да се из принципа не предлаже нико, јер је на то претендовао свако. Тако је остало и тако је тај начелан став задржан - рекао је Бећковић за "Вечерње новости".
Са друге стране, професор Радивоје Микић верује да је од кандидатуре за Нобела много важније уређивање унутрашње културне политике:
- Код нас није могућ иоле прихватљив договор око било ког кандидата, једино је сигурно да би сваки предлог наишао на неразумевање и отпор и кандидатима би пресело кандидовање. Наш књижевни живот је антагонизован и из идеолошко-политичких разлога и то би се снажно одразило и на само кандидовање и на однос према кандидатима. За своју књижевност ми можемо далеко више да учинимо тиме што бисмо тражили нову културну политику, ово што се данас издаје за културну политику је само систем понижавања културе у свим њеним сегментима. То треба да нас брине, а не јалове кандидатуре.