Срушио мост пред налетом Аустроугара - данас заборављен
Под окриљем ноћи 29. јула 1914. око 1:30 ујутру капетан Михаило Алић је повео свој вод према железничком мосту на Сави. После неког времена се чула јака експлозија од које се затресао цео град, а три дела моста су се сурвала у реку.
Нападачима је одсечен прилаз Београду што је било кључно за одбрану града. Српски капетан је успео да врати своје војнике живе и здраве.
Сто година после те акције на главног актера тих акција подсетила је само читуља у Политици, коју је објавио Владета Илић, његов син. "Овај подвиг је данас потпуно заборављен, али замислите шта би било да су Аустроугари успели да пређу и формирају мостобран. Шта би било са нама? За овај успех је мој отац добио више похвала и медаља од краља Петра и краља Александра", истиче Владета.
Борио се на Церу и Колубари
Михаило није учествовао само у рушењу Савског моста већ и у каснијим борбама 1914. и 1915. године. Из престонице је прекомандован на Колубару и Цер. Наредне године је тешко рањен и дуго се опорављао.
После Првог светског рата је произведен у чин мајора. Додељена му је служба у Скопљу, где није било лако због комитетских одреда који су били непријатељски настројени према СХС. Касније се вратио у Србију где је постао пуковник.
Без обзира што је Михаило Алић преминуо у Београду 1937. ниједна улица није понела његово име ни после Првог ни после Другог светског рата. То се десило тек 2007. и то на крају Падинске скеле. Његов син није сигуран да ће га то спасити од заборава, преноси Политика.
"Место где је његова улица је данас у Аустроугарској. Он није био њихов поданик, већ грађанин Србије. Зато сам предложио да се једна улица у Београду назове по њему. Обратио сам се Синиши Малом и Секретаријату за културу одакле су ми рекли да разматрају пријаву", закључује Владета.