Шта после сутра?
Ниво реке Саве расте и очекује се да... шта се очекује? Да нестанемо с лица земље? Грувало је и јаче и горе на нас, па смо као народ устајали. Уз праву помоћ и праву органицазију победили смо и много веће силе.
Помоћ стиже са свих страна. У прихватилиштима само тупи погледи. Људи који само механички упијају информације и повремено преброје најмилије,да виде јесу ли сви ту. Са собом су понели само основна документа.
Храна и одећа стиже као помоћ са свих страна, али ништа то не може заменити педаљ њихове куће. Људи су буквално изашли само са основним стварима, које су у том тренутку узели.
Коме дати предност, мајкама са децом или старијим особама, болно зар не? Није то лако.
Остављаш сваки динар, сваки атом снаге и сваку наду коју си уградио у камен те куће и треба да је напустиш, спасиш оно основно и пустиш да то све оде. Неко је мање или више прибран, али кад преовлада оптимизам и уз подршку људи добре воље, све се лакше преброди.
Још једном се надамо да заиста постоје људи добре воље који ће се још одазвати и спасти што се спасти да. Извуците оно најбоље из вас, помиримо непомирљиво у себи, јер кад су могли вечити ривали, можемо и ми, јер сад смо на великом тесту- да ли је човек човеку вук?