Стрес - незаобилазни животни сапутник
„Избегавајте стрес“ је најчешћи савет лекара, пријатеља, колега и људи из непосредне околине. Брз живот, проблеми на послу, лоша финансијска ситуацији, гужве у превозу и сличне дневне ситуације - само су неки од „окидача“ за стрес. Уобичајено је мишљење да што је тежа економска ситуација у земљи, то је и живот људи лошији и стреснији.
Међутим, према речима психотерапеута Зорана Миливојевића, и у земљама Европске уније живот стреснији него раније јер су људи уплашени због економске кризе и пада личног стандарда.
„Резултати истраживања рађених у последњих пет година показују да се чак и у скандинавским земљама, где су људи генерално најзадовољнији, користи велика количина антидепресива. Грађани наше земље су изразито песимистични, не виде да ће настати нека позитивна промена у скоријој будућности, те због тога имају релативно низак степен задовољства својим животом“, објашњава Миливојевић.
Миливојевић сматра да до стреса доводе промене које особа доживљава као важне, а због којих мора да уложи додатне напоре да се прилагоди и у том смислу стрес се изједначава са сваким непријатним осећањем.
Наиме, проблем представља и то што људи, у жељи да себи и својој породици обезбеде боље услове живота, раде много, а из страха од губитка радног места занемарују се други аспекти живота који делују антистресно.
Непријатна осећања су, како каже Миливојевић, део свакодневног живота и не можемо их уклонити, али што неко чешће осећа непријатна осећања, што су она снажнија и дужа, то је више под стресом, а квалитет његовог живота опада. Из тих разлога постоји подела стреса на добар или eustress и на лош стрес, тј. distress.
(danas.rs)