ТИФУС ЈЕ БИО БИОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ СРБА: Права истина након века!
Прошло је више од 100 година од највећег помора српског становништва, епидемије пегавог тифуса.
Пегавац који је харао Србијом почетком Великог рата пример је хемијског оружја, којим су Аустријанци покосили више жртава него у непријатељским офанзивама
Прошло је више од 100 година од највећег помора српског становништва, епидемије пегавог тифуса која је, од децембра 1914. до маја 1915. године, однела више од 150.000 живота.
Толико је, отприлике требало и да ова прича добије свој литерарни облик, преточен у роман „Кад звона занеме“ новинара Владе Арсића.
Он наиме у свом роману тврди да је епидемија намерно изазвана, да је реч о врсти биолошког рата строго забрањеног по тадашњим, али и данашњим законима.
- Процените сами. Уочи Колубарске битке у ваљевским болницама било је 16.000 непријатељских рањеника и болесника. Након војног пораза, Аустријанци су из овог града евакуисали 12.000 рањеника, коматозних војника, инвалида, непокретних и једва живих ратника. Али су зато, без изузетка, оставили све заражене. Уосталом, о томе су писали и савременици, страни лекари и новинари, од доктора Вилијама Хантера, шефа британске санитетске мисије у Србији, па до Арчибалда Рајса и пољског епидемиолога, доктора Лудвика Хиршфелда. Без обзира на касније грешке српских власти и потпуно несналажење у борби против ове опаке, тада непознате болести, заиста сам уверен да смо заражене вашке, у виду тројанског коња, добили управо од миришљавих Бечлија.
Он је напоменуо и да му је било врло тешки пронаћи било какву срећу у временима кад је свака кућа у Србији имала заденут црни барјак и кад су се само гробља ширила брже од епидемије.
Опроштајно ПИСМО СРБИНА који је ОБЕШЕН у Сарајеву које ће вас жестоко ПРОДРМАТИ!
На питање да ли је најгоре било 1914, 1941. или данас Арсић је рекао да је кроз ужас Великог рата српски сељак је ишао усправан, добро је знао шта штити и од чега се брани, што га је, најпосле, и учинило победником, пише Курир.
- Други светски рат био је посве другачији. Дочекали смо га неспремни, дезоријентисани и дубоко подељени. А такви смо, чини ми се, и данас. И даље трагамо за идентитетом, немамо стратегију и планове, па чак ни јасне циљеве. Док бела куга решета и сваке године узима данак, док пандемија наркоманије хара а најбољи и најспремнији међу нама заувек одлазе из земље, ми се и даље делимо у свему, уместо да се сабирамо и множимо - закључио је.