Трафике - модерни кавези робовласничког система
Да у Србији нема посла знају већ и птице које су нас само прелетеле у пролазу, тако да о онима које нас посматрају са гране нема потребе да говоримо. Послодавци ову ситуацију све више и све безобразније искоришћавају знајући да су запослени свесни да су изузетно лако замењиви на тржишту рада. Из тог разлога радници пристају на разноразне нељудске третмане, ћуте када им се прети и обарају главу када их уцењују.
Ситуација је нарочито алармантна у српским трафикама. Више саговорника портала Србија Данас, који су из сасвим разумљивог страха од губитка посла и других видова кажњавања желели да остану анонимни, пожалило се на зверске третмане недостојне људског бића од стране послодавца.
Продаја по сваку цену
Сигурно сте се приликом куповине у трафикама више пута нашли у ситацији да вам продавац ничим изазван понуди неки производ. Сигурно је и да вам је то изгледало као наметљиво, па и помало безобразно.
Продавци су, међутим, приморани да постављају та наизглед бесмислена питања, јер им се уколико то не учине од плате одбије невероватних 30 одсто. Послодавци су, наиме, проценили да није довољно да продавци питају муштерију оно добро, старо ''желите ли још нешто'', већ се продаја мора повећавати досадним и упорним инсистирањем које муштерију само одбија.
Наши саговорници кажу да је ствар у томе да неко за дебеле паре склопи уговор са одређеним добављачима, па су одређени производи на ''активној продаји''. Продавци су у обавези да у току унапред зацртаног временског периода остваре најмање минималну продају производа који је у категорији активне продаје. Уколико у томе не успеју, кажњавају их смањењем плате. Наши саговорници, међутим, наглашавају да реч ''казна'' не смеју поменути у разговору са надређенима, него да се ради о ''дестимулацији''.
Продавци се довијају како знају и умеју, па најчешће сами купују производе, углавном жваке и упаљаче, да би достигли минимум продаје и избегли последице.
Где су сада синдикати?
''Немамо WC, немамо климу, снимају све што причамо што је противзаконито, не добијамо плату на основу радних сати, него се број радних дана у месецу множи са осам, иако је чест прековремени рад. Топли оброк је 25 динара за цео месец, регрес за одмор око 600 динара. Годишњи одмор не добијамо када хоћемо, него надређени одлучују о томе и обавештавају нас прекасно, тек десетак дана пред одмор. Температура лети некад достигне и невероватних 46 степени, а немате чиме ни да се умијете ни да оперете руке. Пљачке су учестале на свим локацијама, али радно време није скраћено'', каже један од наших саговорника.
''Мокрите у кофу!''
Једна наша саговорница нам се пожалила да јој је послодавац приликом ступања у радни однос рекао да мора да се спријатељи са радницима из околних локала да би јој дозволили да користи њихов тоалет, нагласивши јој да ће, уколико у томе не успе, морати да уринира у кофу.
Уцене, викање и претње свакодневица
Продавци са којима смо разговарали су нам испричали како сумњају да су им у објектима у којима раде поставили прислушкиваче како би знали да ли баш сваком купцу нуде производе на акцији. Није ретко ни да се надређени сакрију иза неког дрвета, стуба и слично, а затим искоче и крену да урлају, прете и уцењују због неког пропуста. Чак је и распоред дневне штампе испланиран, каже наша саговорница. На пример, ''Информер'' се види само до Р, ''Курир'' цео, ''Наше новине'' до О. Уколико неко од муштерија бирајући новине поремети овај систем, опет се продавац ''удара по џепу''.
Погледајте и: