Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

У октобру Фестивал анимираног филма "Балканима"

23.09.2014. 13:53
Пише:
Танјуг
Balkanima
Балканима / Извор: Facebook

Европски фестивал анимираног филма "Балканима", 11. по реду, биће одржан ове јесени од 7. до 11. октобра у Дому културе Студентски град.

Иако фестивал у другу деценију улази без свог оснивача, проф. Николе Мајдака, новооформљени уметнички тим фестивала, у чијем саставу су његови блиски дугогодишњи сарадници, наставиће основну идеју Балканиме, водећи рачуна да се одржи идентитет и дух овог значајног фестивала анимираног филма у региону, наводи се у најави.

Balkanima
Балканима / Извор: Facebook

Чланови уметничког и селекторског тима - ауторке анимираних филмова Ива Chirić и Јелена Бешир, као и аниматор, illustrator и ликовни педагог Небојша Петровић прегледали су укупно 397 филмова који су стигли путем конкурса.

У селекцију су уврстили 119 филмова из 25 европских земаља. Као и претходних година, Балканима ће имати две такмичарске целине (ауторску и студентску) и богат пратећи програм.

Поред две панораме, европског и балканског филма, публика ће имати прилику да види и пет најбољих анимираних филмова који се такмиче за најпрестижнију европску награду "Цартоон д''Ор".

Биће представљена књига "Уметност претеривања" Милена Алемпијевића.

Нови циклус програма националне кинематографије у фокусу почиње изложбом анимираних филмова из Србије који су приказани у предходних десет година на Балканими.

Програм савремене италијанске анимације представиће Андреа Мартињони, Паола Бристот и Роберто Паганели. Радионицу музике и анимације "Ритам и фрејмови" водиће Коке Риобо Кортес, а мастерклас "Анимирани звучни пејзаж" држаће Андреа Мартињони.

Визуелни идентитет Балканиме и ове године креирао је проф. Растко Ћирић.