Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Убиство из части: Орамотили породицу - ред је да страдају!

30.05.2014. 17:56
Пише:
Србија Данас
Devojčica stavlja metak u pištolj
Девојчица ставља метак у пиштољ / Извор: Профимедиа

Студије феномена “убиство из части“ сврставају ову врсту злочина у једну од најгорих. Мушкарци и жене кажњавају се од стране најближих зато што су “осрамотили“ породицу, а према схватању таквих заједница “част“ је ствар колектива.Породице убијених имају и огромну мотивацију да прикрију убиства. Тако жртве ове врсте насиља, губитком живота, нестају са лица земље као да нису ни постојале.

Традиција “убиства из части“

Историјска истраживања указују на то да “убиству из части“ вуче корене у насиљу над женама. Први закони који одређују шта ће бити са женама које су “обешчашћене“ датирају чак из периода пре нове ере. Према римском праву, очеви су имали апсолутну власт над животом и смрти свих чланова породица. У средњовековној Албанији познат је Законик Леке Дукађинија, према којем је дозвољено убијање жена због прељубе. У Женеви је постојало правило да неверна жена мора да буде потопљена у реку Рону. У оквиру Кинеске династије Чинг, очеви и мужеви су имали право да убију своје ћерке и жене зато што су проценили да су их осрамотиле. У Србији је најпознатији случај у епској поезији и то у песми  “Бановић Страхиња“ где је обрађен мотив неверне љубе којој следи казна. У песми родитељи и браћа иницирају убиство, али се Бановић Страхиња ипак одлучује за други начин кажњавања. У Италији, Шпанији и Грчкој судило се женама за “част“, а убиство је било оправдано у италијанском закону све до 1980, када је званично отклоњен због феминистичке кампање.

Žena igra u krvi
Жена игра у крви / Извор: Профимедиа

Када је историја постала прошлост...

Јасно је да у традицији постоје корени за овакав начин кажњавања жена, али преласком са руралне на урбалну културу у земљама света губи се оваквог начина кажњавања. Међутим, припадници одређених верских заједница задржали су ову традицију. Она остаје да живи у заједницама које су задржале патријархат. У модерном добу Ислам се повезује са “убиствима из части“ због сурове и нехумане казне против сексуалног неморала.

Žrtva nasilja
Жртва насиља / Извор: Профимедиа

Међутим, убиство из части не треба везивати за одређену веру, јер је то одлика заједница, односно породица које се опредељују на такав чин. Мушкарци који желе да остваре доминацију у породицама врше насиље над женама, а неко од њих се и заврши убиством.

21. век - "Убиства из части"

Према статистичким подацима које је прикупила организација УНПФА на годишњем нивоу у Азијским земљама, европским земљама (Француска, Немачка и Велика Британија), односно у земљама у којима постоје мигранске заједнице, изврши се 5.000 “убистава из части“. Међутим, ова цифра није прави показатељ стања јер је јако тешко утврдити тачан број жртава зато што се убиства скривају. Према незваничним подацима чак 20.000 жена годишње страда због казне од неког члана своје породице.

Protesti protiv nasilja
Протести против насиља / Извор: Профимедиа

У Сирији неки родитељи су спремни да се одрекну свега што имају како би постигли моћ и углед. Они нуде своје ћерке страним борцима без питања и сагласности потенцијалних млада. Познат је случај девојке Фатиме Абдул ал Абоу, која је извршила самоубиство 2. фебруара, пошто је отац покушао да је примора да се уда за туниског имигранта.

У Пакистану је ниво овог злочина већи у провинцијама и руралним срединама, док се у Индији овакве врсте злочина дешавају и у великим градовима.

Погледајте и:

КРВАВИ АПАРТМАН 331: Пре 22 године једно убиство је потресло Хајат!

Мими Оро: Сви би да је*у, а само ја да наје*ем?!

СМРТ НА БИРАЛИШТУ: Ако гласач заокружи, а не убаци - шта са листићем?

Жељко Митровић отворио душу: “Све занима шта сам ја био Ивани“