Ускоро пет нових апарата за зрачење онколошких пацијената
БЕОГРАД - Број оболелих од рака у Србији сваке године је све већи, на зрачну терапију се чека због недовољног броја апарата и честих кварова, а из Министарства здравља најављују да ће ускоро у онколошке центре стићи пет нових машина за зрачење.
Набавка апарата финансираће се из кредита Светске банке, а зелено светло за реализацију пројекта стигло је и од Министарства финансија.
"Одлука иде у парламент и надам се да ће у року од месец, два бити завршена комплетна администрација. Уколико се испоштују све процедуре за пар месеци може се очекивати да нових пет акцелератора стигне у здравствене установе", рекао министар здравља Златибор Лончар.
Он каже да ће овом набавком бити решени озбиљни проблеми у онколошким центрима који су деценијама нагомилавани. Министар није могао да прецизира које онколошке установе ће добити апарате, али је додао да ће то сигурно бити установе којима су апарати најпотребнији. Рак је у Србији, као и у свету, по учесталости изједначен са обољењима срца и крвних судова, али је по смртности у неразвијеним земљама на првом месту. У нашој земљи је током 2012. године од рака оболело 37.500 пацијената, а скоро половини у лечењу је била неопходна зрачна терапија. И даље су дуге листе чекања на зрачење јер у шест онколошких центара у Србији има 14 апарата за зрачну терапију који се често кваре, а у функцији је тренутно 10.
Директор Института за онкологију и радиологију Србије проф. Радан Џодић каже да су апарати за зрачну терапију у Србији преоптерећени због све већег броја пацијената, да у установи коју он води раде четири апарата у три смене и зраче дупло више пацијената него што би по стандардима требало.
"Ми смо далеко од испуњавања стандарда који постоје у развијеним земљама за радиотерапију. Институт за онкологију има четири апарата, али нам треба још толико да би се задовољиле потребе ", каже Џодић и додаје да се у тој установи зрачи 40 одсто од свих укупно зрачених пацијената у Србији.
Он је појаснио да машине за зрачну терапију имају свој радни век, да се радећи у три смене брже троше и чешће кваре, тако да ће здравствене установе за неколико година доћи у ситуацију да постојеће машине више неће моћи да раде. Осим радиотерапијских машина, појашњава он, онколошким установама потребни су и додатни апарати - скенери, који омогућавају планирање радиотерапије како се не би оштетила околна ткива и како би се постигли што бољи резултати. Наш саговорник каже да су предложили Министарству здравља у којим центрима треба да буду зановљени апарати и да су дали план неопходних набавки које су у складу са савременим европским и светским стандардима.
"Оптимум је да Србија има 30 до 35 радиотерапијских машина и тиме би се потпуно елиминисале листе чекања. Да ли ћемо тај стандард постићи у оваквој економској ситуацији не знам, али неопходност за новим апаратима постоји", каже Џодић.
Начелница дневне болнице радиотерапије у Институту за онкологију Сузана Стојановић Рундић каже да су нове препоруке да једна машна за зрачну терапију иде на 1.000 новооболелих пацијената, односно једна машина годишње озрачи око 420 пацијената.
"У Институиту за онкологију ми смо прошле године озрачили око 4.400 пацијената на четири апарата у три смене, што значи да скоро два и по пута више пацијената зрачимо на тим машинама од европских и светских стандарда", наглашава Стојановић Рундић.
Она је указала да осим опреме онколошким установама недостају и кадрови и да у Србији у шест центара има свега 58 радијационих онколога, а да би се испунили савремени стандарди тај број би морао да буде знатно виши. Проблеми у онкологији постоје, али да су ипак направљени позитивни кораци у нашој земљи говори и податак да се у последње две године смањује смртност од најчешћег карцинома код жена, карцинома дојке. Уведени су превентивни прегледи који, како каже проф. Џодић, морају обухватити 70 одсто циљане популације како би дали жељене резултате, што у Србији још увек није случај. Осим за карцином дојке, превентивни прегледи уведени су и за карцином грлића материце и карцином дебелог црева. Позитиван помак је и то што је од ове године акредитован предмет Клиничка онкологија на Медицинском факултету у Београду, а уведена је и нова специјализација радијациона онкологија која ће едукавати радиотерапеуте, јер како каже проф. Џодић без образованог кадра нема успеха у лечењу.
У току је,објашњава он, и усвајање петогодишње специјализације из интернистичке онкологије и усвајање уже специјализације из онколошке хирургије. Он додаје и да се добром примарном превенцијом- избегавањем алкохола, пушења, бољом физичком активношћу, злоћудне болести могу смањити за 30 одсто, а добром секундарном превенцијом- раном дијагностиком болест се може зауставити у почетној фази када је излечива.