Узми ме, то је судбина: Најосећајнији цитати ПРЉАВОГ КАЗАЛИШТА (ФОТО)

Под снажним утицајем пунка, група настаје 1977. у загребачком предграђу Дубрава. Инспирацију за име су добили из стрипа "Алан Форд". На већини журки се и дан данас пуштају њихове песме, а бендови "скидају" њихове хитове и даље. Многе су љубави нашле утеху и пронашле се у њиховим песмама, тако и њихове су речи надалеко познате.

• Ако тражиш некога, некога за шетање, онда ја сам човјек за тебе. Имам седам миља дуге кораке, лаке као облаке. Ако тражиш некога за плакање, онда ја сам раме за тебе. Узми ме, то је судбина. Има жена које закључају срце попут драгог камена. Ако тражиш некога, некога за чување онда имам руке за тебе, и за твоје врело чело дланове меке као јастуке. Ако тражис некога, некога за заувијек, онда твој сам човјек одувијек.
• На Божићно јутро снено и мутно у капуту очевом, малчице превеликом, дошао сам на њена врата да јој кажем баш да одлазим. Јер нитко није знао сакрит' сузе к'о Марина. Имала је очи боје вена, боје вена, боје Дунава. А ја, ја не могу без ње, Боже, Боже спаси ме.
• О, бјежи птицо од мене, не нисам ја за тебе. Ја сам само битанга, не могу сад без скитања. О, бјежи птицо од мене. Не волим дуге растанке док теку сузе низ образе. Не није то за мене.

• На твоја врата кад тихо покуцам, сваки пут бојим се. Можда те нема, можда не отвориш, можда ме не волиш.
• На лице наносиш руменило, на очи фино сјенило. У црној хаљини до бедара изгледаш као дјевојка од милијун долара. Колико страхова си сакрила под твојим лажним ноктима? Мушко се око лако завара, изгледаш као дјевојка од милијун долара. Потрајаце душо само трен и још не знаш да л' си свима плен и на крају кад се пробуде,касно је... Ноћас се неком срце прелама тко те воли као ја, и док се лифт за тобом затвара изгледаш као дјевојка од милијун долара.
• Увијек сам желио бити херој, не као Џејмес Бонд, проклети тајни агент. Желио сам бити херој, херој улице бар један дан, дјевојко, бар један сат. Увијек сам сањао да је неко друго вријеме - ја бих био Ромео, а ти Џулијет. Увијек сам сањао да сам ја херој који ће промијенити баш читави свијет. Присиљен да размишљам ја схватио сам све. Нисам рођен да будем херој.
• Хеј цуро, шећеру, немам ја за вечеру, за малу вотку, ракију. Хеј цуро, шећеру, ја сам птица небеска и то је моја судбина. Кроз моје празне џепове вјетрови ми пролазе, а кроз ципеле кише јесење.

• Знај, љубав је женски посао и нисам глуп да би насео. То сто сам сад очи брисао,
• мало сам знај више попио. То је један од оних дана када настане киша и тама, сате убијаш по сумњивим каванама. То је један од оних дана кад те облију сузе без срама и услед ничег седнеш сам са својим манама.
• Ма ког ме Бога за тебе питају? Спуштам главу, бришем фину прашину. И ријетке птице пјевајући умиру, а напољу хладне кише падају. Ма ког ме Бога за тебе питају? У себи молим да ме сузе не издају. И страшно мрзим Ромеа и Јулију. Све ми ствари смрде сад на превару. Ма ког ме Бога за тебе питају и сузе ми на очи тјерају?

• И баш ме брига ко те ноћас вози кући, брига ме. И ако си и сретна ко сто кажеш, мада знам да лажеш, све то убија ме. Грлим хладне јастуке, мој бијели лабуде. И брига ме што ниси мјесец, а ни сунце, брига ме. Ал' нећеш моћи преко блатне каљузе чиста стић' до моје постеље. Мој бијели лабуде, кад ме једном не буде, све ће воде, лабуде, да се разбистре.
• Ту ноћ кад си се удавала нитко не зна зашто си плакала, да ли ради тамјана или старих успомена. Ту ноћ кад си се удавала нитко не зна зашто си плакала ил' ти је кроз главу просло све? Ту ноћ кад си се удавала мене пијаног су однијели. Моји пријатељи вјерни пси до јутра ме тјешили да има милијун таквих као што си ти и да ћу те пребољети. Ту ноћ кад си се удавала мени кроз главу прошло је... Постоје неки други свјетови за нас би били рајски цвјетови, само да си хтјела побјећи. Овако стисни зубе, не плачи.
• Што сад љубав, ма што сад љубав има с тим кад те више не волим. Ма не плачем, мама, не раде то мушкарчине, о не. Све је то од дима, ма какве емоције. И то што не једем, мама, то је ствар линије. И сама знаш да не трпим савјете. Не зови мама, не зови доктора, јер нема лијека против тог отрова. Ма добро, мама, пребољет ћу ја то, само пусти нек’ свира гласно Р’Н’Р.

Уколико вам је ово пријало, допашће вам се можда и Балашевићеви НАЈДИРЉИВИЈИ цитати о љубави (више о отме на ОВОМ линку)