ВЕЧИТА МУДРОСТ у Његошевим стиховима "Горског вијенца"
20.05.2015.
23:13
Петар ll Петровић Његош (1813-1851), био је духовни и световни владар Црне Горе, и један од наших највећих песника и филозофа. "Горски вијенац" је нешто попут најлепше песничке енциклопедије у којој су обухваћене све песничке форме и сви видови црногорске стварности и историје.
Дело које спада у оне изузетне пооетске творевине, у које као да се слегло свеукупно искуство читавих епоха у животу појединих народа и цивилизација, историјско, песничко и филозофско. Ево и неких мудрих Његошевих стихова:
- Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
- Мед за уста и хладна приања, а камоли млада и ватрена.
- Страх животу каља образ често.
- Будале су с очима слепе.
- Очи зборе што им вели срце.
- Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
- Тешко земљи куда прође војска.
- Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној.
- Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи.
- Црногорци не љубе ланце.
- Без муке се песма не испоја, без муке се сабља не сакова!
- Славно умрите, кад мрети морате.