Штрбац: Хрвати се неће одрећи "Олује" иако ју је суд прогласио злочином
Услед недостатка "геноцидне намере", акција хрватских снага "Олуја" није проглашена геноцидом, али се Међународни суд правде јасно одредио да је та акција била злочиначка. С тим у вези, поставља се питање да ли ће Хрватска од ове године престати да слави 5. август као двоструки празник којим се слави "успешан" завршетак ове операције.
Директор Информационо-докоументационог центра "Веритас" и бивши члан Владе Републике Српске Крајине Саво Штрбац сматра да би укидање “Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља“ за Хрвате представљало политичко убиство.
“Тешко да ће се то десити у догледно време, али није искључено да може да се деси у неколико наредних година. Наиме, ове године су на програму парламентарни избори у Хрватској и у тој борби за гласаче онај ко би и наговестио да би мењао или брисао тај датум из Закона о празницима, сигурно би био политички мртав, како се то каже. То је могуће за неколико или десетак година. После ове пресуде зависи како ће се понашати првенствено власт“, рекао је Саво Штрбац.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић одбацио је могућност укидања “Дана победе и домовинске захвалности'' као државног празника.
''Наравно да не верујем, мислим да то није реално. Са друге стране, да је реч о Србији, а не о Хрватској, онда би то могло да се очекује. Не мислим да ће се то тражити од њих, а и да се тражи, Хрвати то не би прихватили'', каже Вукадиновић.
Он је нагласио и то да ако се хрватско друштво суочи са мрачном прошлошћу може се очекивати да се "Олуја" и празник којим се слави избришу из закона.
“Хрвати су од почетка рата, све до данашњице, индоктринирали своје становништво, јавно мњење, посебно омладину у тој мржњи према Србима, 'да су зли Срби дошли 1991. године, извршили агресију и починили стравичне злочине над њима'. То је ушло у уџбенике и то се види у томе како ових дана тумаче пресуду. То се види и то су радили сви сегменти друштва. И школа, и улица, и црква, и факултети, и јавни медији. Та полумилионска маса њихових ветерана која је једна од најјачих група у Хрватској и католичка црква, која је традиционално јака, у Хрватској можда и најјача, јер преко 90 одсто становника Хрватске су католици и то добри верници, и управо они подржавају тезе о злим Србима, агресорима и злочинцима и тешко се то за кратко време може променити. Ако се хрватско друштво суочи са мрачном прошлошћу, у шта се морају укључити сви сегменти друштва, могуће је онда очекивати да се Олуја и празник којим се слави брише из закона“, објаснио је Штрбац за наш портал.
Током јучерашње пресуде, Суд правде у Хагу изрекао је да се Олуја може тумачити као геноцидна акција, али није било геноцидне намере. Саво Штрбац појаснио нам је овакво тумачење Олује:
“Свако кривично дело има и своје објективно обележје. Морају се испунити оба да би дело било кривично. То је можда на примеру геноцида и најлакше објаснити. Убиство једног човека може бити геноцид ако је била намера да се лиши живота управо због своје припадности одређеној групацији. Са друге стране, убиство и десетине хиљада људи не мора бити геноцид ако немате намеру да се они у физичком смислу униште. Тамо где имате објективне елементе кривичног дела, недостаје субјективни елемент, намера, да се они у том смислу униште припадници те групе као такве", наводи Штрбац, додавши да је то дефиниција Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.
Како каже, конвенција је прописала и модулитете, начине како се може и како извршити геноцид.
"Каже се да је то убијање припадника друге групе, што је најкласичнији начин, наношење тешких физичких и психичких патњи припадницима једне такве групе, намерно подвргавање чланова те групе животним условима који воде ка физичком уништењу, затим спречавање рађања или премештање деце из једне у другу групу", прецизира директор "Веритаса".
Етничко чишћење није геноцид због уступка Израелу!
Штрбац открива и причу како је писан текст Конвенције, као радни материјал конвенције, после Другог светског рата, а што му је лично испричала чланица тима који је на томе радио, професор Смиља Аврамов.
По његовим речима, тада је радна група предвидела још један начин извршења геноцида, а то је етничко чишћење, али је то изостало из коначног текста.
"Изостало је из неких, са данашњег становишта, практичних разлога, јер је после Другог светског рата створена држава Израел. Да би се створила та држава, људи који су ту живели пре, морали су бити протерани. Милом или силом. Силом обично људи напуштају своја вековна огњишта. Па да не би највећа жртва Другог светског рата врло брзо била оптужена за геноцид који је и сама доживела, тај део је избачен, бар је мени тако објашњено. Да је остао и тај начин извршења геноцида, ми бисмо, онако како је јуче суд прочитао образложење имали пресуду да је акција Олуја геноцидна, овако је остало да је реч о етничком чишћењу“, навео је Штрбац.
Погледајте и: