ЗБОГОМ, ТЕРИ ПРАЧЕТЕ: "Није важно колико дуго твој живот траје, важно је колико дуг изгледа. "

Тери Прачет (1948–2015) почео је да ради као новинар једног дана 1965. године и свој први леш угледао већ после три сата, што је у то време било искуство које је заиста нешто значило.

Пошто се опробао у готово сваком послу који постоји у провинцијском новинарству, осим, наравно, праћења фудбалских утакмица суботом, прешао је у Централ Electricity Генератинг Боард и постао представник за јавност четири нуклеарне електране.

Све ово се завршило 1987, када је постало очигледно да је писање романа о Дисксвету много забавније од правог посла. Од тада је број написаних књига постао двоцифрен, а свака наредна има резервисано место на топ-листи бестселера. Писао је књиге и за млађе читаоце. Повремено су га оптуживали да се бави књижевношћу. Говорио је да је писање највећа забава коју човек може себи да приушти. Ово су његови цитати:

• Није била мрачна и олујна ноћ. Требало је да буде, али такве су вам временске прилике. На сваког лудог научника који је имао прикладну громовну олују баш у ноћи када је његово довршено Велико Дело лежало тамо, на лабораторијском столу, имате десетине оних који беспомоћно седе под мирним звездама док Игор обрачунава свој прековремени рад.
• Судбина по­бе­ђу­је. Или се бар та­ко ка­же. Шта год да се де­си, по­сле сви ка­жу да је то би о Судбина.
• Богови могу узимати разноразна обличја, али једино што никада на себи не могу да промене јесу њихове очи – огледало њихове природе.
• Постоји једна клетва. Она гласи: Дабогда живео у занимљива времена.
• Тр еба ли аутор да мења књигу која је објављена пре доста година? То није уобичајено; књига је нешто готово и коначно, као слика времена у коме је написана. Нико не очекује да Том Сојер има скејтборд (Ех... Мада  ја очекујем да ће му га једног дана ипак утрапити...).