ЖЕНА У УНИФОРМИ: Сви су јој говорили:"Боље се ти удај", а постала је најбољи полицајац у Земуну!
Са једне стране појаса пиштољ, са друге лисице. Униформа и полицијска значка дечачки су сан који је успела да оствари - једна жена. Раме уз раме са колегама, Исидора Радовановић овај "мушки" посао одважно и правично, а пре свега успешно, обавља већ 19 година.
Полицајац је одлучила да постане већ са 6 година.
Како реагујеш на вицеве о полицајцима још плавушама?
- Смејем се и увек их прва их ја причам, интересантни. Не вређам се, ни на израз пандур. То уопште није увреда. Ја кад лупим неку глупост, мој први тата прокоментарипе: "Шта сам ја Богу скривио, па ми је ћерка и полицајац и плавуша?", наравно, у шали.
- Одрасла сам у Горњем Милановцу у згради која је физички спојена са полицијском станицом и велики број мојих комшија су били полицајци. Увек ме је импресионирало како се понашају и као полицајци и као комшије, увек су заштитнички настројени... свидео целокупан имиџ полицајца.
Од идеје, по којој се разликовала од других девојчица, није ниједног тренутка одустала. Иако тада у полицију нису примали жене, успела је сама да се избори за полицијску значку и то турбулентних 90-их година.
- Када је цела Србија лупала у шерпе против режима, ја сам тражила да радим у полицији. Рођени брат је ишао да руши Слобу, а ја хоћу да будем полицајац. Желела сам то из патриотских разлога, из осећаја за правду, да ћу ја неком да помогнем, да учиним, да ћу да одајем утисак који су одавали моје комшије полицајци.
ОВЕ ДИПЛОМЕ НЕЋЕ ПРИЗНАВАТИ У ЕВРОПИ: Ако сте овде студирали, добро се запитајте шта ћете даље!
Четири месеца сам ишла у МУП, онај срушени у Кнеза Милоша, и захтевала да будем полицајац. Сваки пут су ме терали одатле и на крају сам рекла једном полицајцу који је стајао испред: "Јесте ли ви сви глупи? Цела Србија лупа шерпе против вас, ја хоћу да будем полицајац, а ви ме терате. Имате ли ви неког шефа?" И онда ме прими неки шеф, он обави разговор са мном и каже ми: "Почећеш да радиш, али ми немамо жену полицајца".
- Када сам завршила курс за полицајца, тата ме је прошетао по Горњем Милановцу као мечку - прича кроз смех ова срдачна полицајка и додаје - јако је био поносан на мене у униформи, али и остали чланови породице.
И ПУНОЛЕТНИ МОГУ У ДОМ ЗА СИРОЧАД: Ово је прича младића из Звечанске!
"Боље се ти удај, рађај децу"
Било јој је јако тешко када је ускочила у полицијске ципеле. Сујета, его, неприхватање и неповерење од стране колега, само зато што је жена, отежавали су јој посао и могућност да ужива у ономе што ради.
- Првих годину дана плакала сам Боже сачувај, иако сам јаког менталног склопа. Увек је постојала та препрека – "а она је женско".
У почетку су ми говорили: "Што си ти то одабрала? Боље се ти удај... Врати се у Горњи Милановац, рађај децу... Није ово посао за тебе". То је изазивало код мене сузе. Данас сам равноправна овде и моје мишљење се уважава.
И не само равноправна, Исидора је већ два пута проглашена за најбољег полицајца на општини Земун. Док о томе прича у њеној канцеларији уочавамо оба признања, још многе награде, али и породичну слику и њен портрет на зиду канцеларије у којој нас је угостила као у својој кући.
Живот деце у Звечанској: Како када те сви напусте?
Прва интервенција - самоубиство
Тешких ситуација у оваквом послу увек има. На несрећу, са једном таквом сусрела се већ првог радног дана.
- Била сам сва поносна, узбуђена, сад ћу ја да хватам лопове, оно, самоубиство. То је било самоубиство на Новом Београду које нисмо успели да спречимо. Позвали нас њени родитељи. Дошли смо, девојка је стајала на тераси. Покушали смо да преговарамо, она је само скочила и разбила се у комаде. То ми је прва интервенција у животу.
ШТА СВЕ МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ ЗА 10 МИНУТА: У Панчеву да подигнете документа, јер им је то РАДНО ВРЕМЕ!
Тешке ситуације и употреба силе
- Дешавало се да присуствујем упуцавањима, да ја пуцам, да користим принудна средства везивања, палицу... Једном сам се враћала са посла и у пролазу на Мостарској петрљи дечко ме је са леђа обухватио, ја извадим пиштољ и пуцам. То је био пуцањ упозорења и онда је он побегао, али касније, кад смо došlli на увиђај, он се вратио после сат два и ми га ту лишимо слободе. Испоставило се касније да је извршио 14 напада на жене. Такође сам се и потукла, то је било на Exitu 2003.
Да се њен посао не завршава након смене говоре и ситуације у којима је интервенисала и у цивилу, али како каже, до таквих интервенција дође два до три пута годишње.
- Дешавало ми се да се враћам кући са посла, жени позли, падне, нико не помаже. Мени је професија таква да имам обавезу да помогнем, иако знам да ћу да закасним. Џепарош напада грађане, ја идем интервенишем. Прави полицајац је и приватно полицајац. Потуку се људи у аутобусу, ја приђем возачу, легитимишем се и позовем патролу. Треба увек проценити ситуацију.
НЕМА ВИШЕ: Малолетнике у Србији чека ВЕЛИКА забрана коју нису ни сањали!
Изненадне интервенције, стресне ситуације, али и кобни случајеви нешто су кроз шта пролази сваки полицајац. На питање постоји ли било какав начин да се човек навикне на овакве ситуације, Исидора објашњава да се човек инстинктивно временом истренира како да контролише емоције.
- Свако вече кад легнем размишљам да л сам добро поступила у свим случајевима. Ради се о људским животима, породици, деци, ал ту затварам проблем, ја се сутра емотивно не сећам. Све случајеве памтим. После таквих интервенција много више ценим живот. Свако бира свој пут. Ко ће да иде као криминалац једног дана ће завршити упуцан, у проблему. Теба се препустити животу, али сам бираш пут - закључује полицајка Радовановић.