ИМИГРАНТ ИЗ "КОМБИЈА СМРТИ": "Живим за дан када ћу загрлити сина и жену"
Зове се Бамба Булама. Има 28 година, лежи парализован од појаса надоле у Ортопедској клиници “Бањица” и повремено тихо плаче.
Бамба не плаче због повреде. Сигуран је да му је Бог сачувао живот и спреман је да се бори да прохода. Плаче над својом судбином која га је довде довела.
Булама је један од шесторице најтеже повређених у удесу “комбија смрти” који је преко Србије илегално превозио чак 54 емигранта из Азије и Африке ка Западној Европи. Кренуо је из Турске у Француску, где су му се у том тренутку налазили жена Раби и трогодишњи син Абдул.
"Ја сам из Нигерије. Тамо сам био студент Пословне школе за бизнис и администрацију до 2009, када сам побегао из Нигерије у Турску. Побегао сам због беде, због тога што је незапосленост 70 одсто. Иако Нигерија има нафте, беда је општа, влада је лоша и сви млади људи беже из земље" - прича Булама.
Његову причу делом читамо са усана, а делом нам пише дрхтавом левом руком по белом папиру.
Гласа нема јер му се у грлу налази трахеостома. Она му је служила за вентилацију плућа док је био на апаратима. Два пута је оперисан и на интензивној нези је провео 31 дан, пише Блиц.
Бамба се присећа поласка на кобно путовање, распитује се да ли је неко погинуо и шта је са осталима. И даље не одустаје од пута јер живот у Француској са женом и сином био је његов циљ тада, а и сада је.
Булама је примљен у болницу у јако лошем стању, са повредама опасним по живот. „Има вишеструке преломе кичменог стуба, вратног и грудног сегмента, и обострани прелом ребара. Сад је стабилан и комуницира“, објашњава нам одељенски лекар, специјализант др Желимир Јовановић. Управа “Бањице” брине људски о пацијенту, иако није јасно ко ће платити висок рачун његовог лечења. Досад су га обилазили људи из УНХЦР-у, чијој се помоћи Бамба нада.
Док непокретан лежи у болничкој постељи, једина радост му је телефонски позив жене из Француске.
"Живим за дан кад ћу да загрлим жену и сина. Она качи Абдулине слике на Фејсбук и чујемо се телефоном сваки други дан. Кад изађем одавде, идем код њих у Француску" - шапуће Булама кроз сузе.