Двадесет година друштвене мреже Фејсбук: Да ли је некадашњи "див" и даље релевантан?
И даље има пуно корисника.
Друштвена мрежа Facebook обележава две деценије постојања, а упркос томе што је млађе генерације заобилазе у корист ТикТока и других платформи и данас је највећа друштвена мрежа на свету са више од три милијарде активних корисника месечно. Другим речима, трећина светске популације тренутно је на Facebook-u.
НЕВЕРОВАТНО: Почиње обавезна регистрација припејд бројева мобилних телефона
КОРИСНО: Mozilla има нови алат да заштити ваше податке, али постоји цака
Ипак, Euronews пише да та мрежа данас изгледа сасвим другачије него на почетку свог постојања, будући да сада на њој можете да видите више реклама, него објава својих пријатеља.
Светски феномен
Facebook није прва друштвена мрежа, али је прва која се брзином вируса проширила светом и међу свим генерацијама. Она је променила начин на који људи комуницирају, организују се, окупљају око друштвених покрета и конзумирају вести.
Са Twitter-om је постала важно средство за друштвене промене, подстицање дискусија о важним темама, а допринела је великим покретима попут Арапског пролећа, "Окупирајте Вол Стрит", па и напада на бразилски Конгрес 2023.
Оснивач Марк Закерберг који је ову платформу створио када је био 19-годишњи студент, нашао се у средишту дебате о ограничењима слободе говора, услед све гласнијих критика да Facebook не ради довољно како би се супротставио дезинформацијама и говору мржње.
Регулатори у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији и даље траже одговорност те платформе због ширења дезинформација током пандемије коронавируса, јер је према новом европском Закону о дигиталним услугама Мета дужна да надгледа и уклања дезинформације и нелегални садржај на својим платформама.
Осим тога, Закерберг је проширио функционалност платформе како би одржао одржив пословни модел, дајући приоритет приходима од оглашавања и прикупљању података у односу на омогућавање интеракције корисника.
Он је 2019. године променио слоган платоформе који је гласио "Бесплатно је и увек ће бити" у "Брзо је и лако", чиме је отворио пут новом плаћеном моделу претплате за искуство без реклама. Две године касније преименовао је кровну компанију у "Мета", јер је почео да улаже у истраживања метаверзума.
Такође је повећао видо садржај на Facebook-u и Инстаграму (који је такође Мета бренд) и проширио опције слања порука развојем апликације Messenger и аквизицијом WhatsApp платформе.
Данас Facebook позајмљује разноврсне особине других популарних мрежа, попут Reddit-a, ТикТок-а, Twitter-a и Snapchat-a.
Корисници старији, али и даље бројни
Facebook је и даље полазишна тачка за вођење било какве маркетиншке кампање на друштвеним мрежама, али нема сумње да је његова база корисника све старија.
Миленијалци су и даље на овој платформи, иако број континуирано опада - примера ради, 2022. године 69 одсто њих рекло је да им је то преферирана мрежа у односу на остале, док је тај удео 2021. износио 75 посто.
Млађе генерације проводе још мање времена на Facebook-u, па само 37 посто припадника такозване генерације З активно користи ту мрежу, у поређењу са 65 посто својих вршњака који су на ТикТок-у.
Иако то представља велики проблем за компанију, па му многи предвиђају и скори крај, новије бројке о корисницима сугеришу да није тако.
Сваког дана се на ту друштвену мрежу улогује 2,11 милијарди људи, што је раст од шест процената годишње. Међутим, три четвртине дневних корисника је изван САД, Канаде и Европе. Највише корисника има у Индији - чак 315 милиона.
Мења се и начин на који људи користе мрежу и адаптирају се на нови алгоритам платформе који је више усмерен на вирални садржај, него на пријатељства.
- У последњих неколико година дошло је до промене, па људи на Facebook више долазе да се забаве, сазнају нешто ново или виде шта се дешава у свету - написао је прошлог марта директор Facebook-a Том Алисон у саопштењу, најавивши нову опцију откривања нових садржаја засновану на вештачкој интелигенцији.
- Раније су вас у Facebook групе звали пријатељи или сте их тражили према специфичним потребама или интересовањима. Користећи вештачку интелигенцију да пронађемо отворену групу према вашим интересовањима, сада можемо да вам прикажемо високо релевантан садржај у вашем феед-у, а да притом не морате да претражујете или зависите од препорука - навео је директор.
Будућност Facebook-a, засада делује да је заснована на алгоритмима који ће корисницима приказивати више онога што желе да виде, што је добра стратегија да се људи задрже на платформи, али је такође и корак ка томе да се корисници изделе у "мехуре" у којима су окружени искључиво истомишљеницима - другим речима, далеко од оригиналне идеје о овој мрежи.
Јубилеј у сенци скандала
Последњих година Facebook, међутим, прате и бројни скандали. Две године након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, 2018. откривено је да је аналитичка компанија "Кембриџ аналитика" складиштила податке са више од 80 милиона налога Фејсбук корисника, како би им током политичке кампање слали огласе које је платио управо Трамп.
Компанија је због тог скандала морала да плати рекордних пет милијарди евра и највећа регулаторна казна у историји коју је америчка влада одредила за било ког привредног субјекта.
Скандал је отворио питање утицаја тако распрострањене мреже на демократске процесе у свету, ширењем дезинформација и циљаних реклама без поштовања начела праведног предизборног процеса, а уследиле су и још озбиљније оптужбе и то из њихових редова на рачун штетног утицаја који употреба те платформе има, нарочито на млађе кориснике.
Узбуњивачица и бивша запослена у компанији Френсис Хауген, сведочила је 2021. пред америчким Сенатом тврдећи да запослени у Фејсбуку знају на које све начине платформа штети корисницима, али упркос томе на прво место стављају профит. Она је испричала да Facebook и Инстаграм утичу на ментално здравље деце и да је алгоритам прављен тако да корисницима намерно нуди садржај који изазива бес и мржњу, чиме се друштво додатно поларизује.
Закерберг се недавно и сам нашао пред Сенатом, где се извинио присутним родитељима деце која су због малтретирања на друштвеним мрежама извршила самоубиство.
У ери вештачке интелигенције када се многе националне државе и организације боре да издејствују законе и правне оквире који ће кориснике друштвених мрежа заштитити од низа злоупотреба, Facebook је на прекретници. Све и да се у питање не доведе његова релевантност у годинама које долазе, приближава се тренутак у ком ће много ефикасније морати да осигура безбедан боравак на платформи за своје кориснике или се суочи са огромним казнама.