Спрема се УСБ ЗА МОЗАК: Чип ће се уграђивати у главу, а помоћу њега ћемо памтити буквално СВЕ!
Тестирање на људима већ почело!
Амерички научник ради на протетичком чипу за мозак уз који би могли да повећамо ‘нашу меморију’ и као у филмовима имамо могућност да се сећамо готово свега.
Често смо кроз године видели како наука успева да оствари оно што је раније било у подручју научне фантастике. Тако смо у серији “Блацк Mirror” видели да људи уз малени уређај уграђен иза уха могу поново да проживљавају сваки тренутак својих живота, као да гледају филм који се приказује на телевизору.
Међутим, Теодор Бергер са Универзитета Јужне Калифорније ради на томе да управо такав имплант, који би био ‘продужетак за наша сећања’, претвори у стварност, а већ га тестира и на људима.
На додатку за мозак ради више од десет година, а он би функционисао као вештачки хипокампус, подручје које је иначе у мозгу задужено за сећања и сналажење у простору. Његов је план да краткорочно памћење претворимо у дугорочно и чак га потенцијално сачувамо као што то ради хипокампус.
Своје истраживање је започео на зечевима код којих је пратио мождану активност везану за тачно одређену радњу (тон након којег је уследило дување ваздуха због чега би трепнули). С временом је открио да су већ на сам тон реаговали трептањем. Радња је постала толико предвидљива да је израдио и математички модел целог процеса.
Касније је израдио вештачки хипокампус пацова као свој експериментални протетички додатак како би тестирао математички модел. Тренирањем пацова да притисну полугу и праћењем импулса, Бергер је дошао до узорка којег је назвао ‘просторно-временским код’. Тај исти код је потом послао у мозак пацова који су потом притиснули полугу. Следеће питање које се намеће је: “Хоће ли ово бити могуће и код људи?”
Највећа промена ИКАД на Вајберу! Нова алатка идеална за ПРЕЉУБНИКЕ
Темељни изазов за оваква повезивања између мозга и протетичких импланата је у томе што мозак људи има милијарде неурона и милијарде веза између њих. Тачније, код пацова се ради о 200 милиона неурона, а код људи око 86 милијарди. Пронаћи технологију која ће ући у ту гомилу и моћи се повезати на довољно високом нивоу је прилично велик изазов, упозорио је Дастин Тајлер, професор машинства са Универзитета Кејс Вестерн Ризерв, пише Wired.
Наиме, ни вештачка бубна опна не може потпуно савршено опонашати звук, а мозак је сасвим друга прича.
Бергер је ипак оптимистичан и за ИЕЕЕ Спецтрум каже како технологију тестирају код људи и имају добре почетне резултате. Ради се о пацијентима с епилепсијом који већ имају електроде којима се стимулише мозак. У његовој визији, на тржишту би се нашао уређај темељен на његовом истраживању који би могао помоћи људима с разним проблемима с памћењем. Чип на хипокампусу могао би да стимулише неуроне одговорне за претварање краткорочног у дугорочно памћење, што би могло помоћи пацијентима с Alchajmerom, али и другим врстама деменције те код људи с разним траумама мозга.
Ово је једини прави начин да ПОЈАЧАТЕ WiFi сигнал, не наседајте на лажне савете!
У томе није сам. У његов пројекат инвестирао је Брајан Џонсон, који је након продаје свог система Браинтрее PayPalu одлучио да инвестира у револуционарне технологије. Бергер је тако главни човек за науку у новој компанији Кернел.
Сам упозорава да ће на њихове информације снажно утицати неурони који успеју да забележе, те се весели новим алатима који ће моћи да прикупе веће количине података. Међутим, оно што би се отворило уз овакву технологију је и питање регулативе.