ВЕЛИКИ НАПРЕДАК: Овај Гуглов АИ боље детектује рак дојке од самих ЛЕКАРА
Напредовала технологија...
"ДеепМинд", АИ компанија коју је 2014. године купио Гугл, успела је да умањи један велики проблем детекције карцинома. Наиме, карцином дојке је најчешћи тип рака међу женама, а детекција је отежана јер постоји веома висок проценат лажних позитивних резултата. То доводи до ситуација да су се поједине жене подвргавале медицинским интервенцијама, иако за то није било објективне потребе, док друге нису добиле преко потребан медицински третман. "ДеепМинд" је успео да развије АИ модел који на основу скенова успева да идентификује карцином дојке са знатно мањим бројем лажних позитивних или негативних резултата (када је карцином присутан, али није детектован), од доктора који се тиме баве.
Компанија је тренирала свој АИ са подацима од бројних пацијената из САД-а и Велике Британије, а резултати који су постигнути смањили су број лажних позитивних налаза за 5.7 одсто, а лажних негативних налаза за 9.4 одсто у САД-у, односно за 1.2 и 2.7 одсто у Великој Британији. Ово је показало и да је систем превенције и детекције карцинома дојке у САД-у знатно лошији него у Великој Британији.
СВЕ БОЉИ И БОЉИ: За ове процесоре кажу да су одлични у МУЛТИТАСКИНГУ
ПРВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: Дуго очекиван Гуглов телефон имаће "punch-hole" екран
НАПРАВЉЕНА ЈЕ НОВА ВРСТА БАТЕРИЈА: Телефон неће морати да се пуни пет дана!
Резултат је утолико бољи што, за разлику од доктора који имају приступа комплетној историји болести пацијената, АИ користи само најновије снимке направљене мамографом. Компанија наглашава да је развој ове технологије још увек у повоју и да је за даљи развој потребно повезивање са пружаоцима услуга у домену здравства.
Иначе, ДеепМинд је до сада био употребљаван за различите медицинске сврхе, од уочавања болести очију па све до предвиђања вероватноће болести бубрега. Међутим, ни ову компанију нису мимоишле контраверзе, јер је 2017. године Британски национални здравствени систем поделио податке са њом, како се показало, на „илегалан начин“. Наиме, тада је компанија добила здравствене податке од 1.6 милиона пацијената, без њиховог знања и одобрења.