ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА - кључ будућности или суноврат човечанства
"Највећи светски изуми су настали са најбољим намерама њихових креатора, али су нажалост, неки од њих дошли у погрешне руке и искоришћени у негативним контекстима..."
Вештачка интелигенција односно "Артифициал intelligence (АИ)", тема о којој се све више разговара не само у стручним круговима, већ и у широј јавности, тема је о којој треба више размишљати, јер већ увелико прожима све поре савременог друштва. Напредак и развој технологије, узрочно-последично довео је до напретка и развоја човечанства, као и сваког сегмента људског живота. Међутим, сав успех на овом пољу не долази без ризика. Бојазан да вештачка интелигенција прети да контролише човека и да води ка уништењу поретка какав данас познајемо, чини се да је оправдана. Будући да је незнање човеков највећи непријатељ, о свим базичним и најважнијим информацијама на тему АИ, њеном појму, њеним опасностима, предностима, законској регулативи, утицају на друштво, предузетништво и тржиште рада, као и њеној перспективи, представник портала СрбијаДанас разговарао је са цењеним и уваженим професором др Ненадом Којићем, једним од најистакњутијих стручњака у овој области.
Професор др Ненад Којић, завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду, на ком је магистрирао и докторирао управо у области примене алгоритама вештачке интелигенције. Данас је запослен као професор електротехнике и рачунарства на Академији техничко-уметничких струковних студија у Београду, на одсеку Висока школа за информационе и комуникационе технологије, где реализује наставу из области "web програмирања", на студијском програму Интернет технологије. У свом досадашњем професионалном раду, објавио је преко 20 књига и преко 130 научних и стручних радова.
"КАЈЕМ СЕ"! Креатор вештачке интелигенције дао отказ у Гуглу и све објаснио...
(ВИДЕО) ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ПРЕУЗИМА ЈОШ ЈЕДНУ ПРОФЕСИЈУ: Погледајте како изгледа рад прве Ал водитељке
Вештачка интелигенција може да "надвлада" људе у наредних 5 година
- Интелигенцију, уопштено, везујемо за жива бића и њихове способности да уче, решавају проблеме, доносе одлуке, прилагођавају се итд. Када исто то направите код машине, а машина је вештачка творевина, кажемо да је то вештачка интелигенција. На тај начин покушавамо, да учећи од онога што је природа подарила живим бићима, неким делом то направимо и код уређаја које је направио човек. Обука вештачке интелигенције је као и процес учења малог детета. То дете стално добија нове информације, упознаје људе, открива своје окружење и има инструкције родитеља како да се понаша, шта је добро или не. На врло сличном принципу човек обучава вештачку интелигенцију са циљем да научи неки процес и добије знање са циљем да неки посао може да уради уместо нас.
- Принципи рада вештачке интелигенције, и у то време и сада, су мање више идентични. Исти механизми, теоријска знања и идеје се користе. Међутим, разлика је у две кључне ствари: приступ великој количини података која је потребна за обуку и рад вештачке интелигенције и доступности алата вештачке интелигенције. За квалитетно обучавање алгоритма вештачке интелигенције потребно је више десетина хиљада неких узорака тј. информација. Тако обимне информације нису увек биле лако доступне. Данас имамо преко 4.8 милијарди активних корисника Интернета, преко 1.9 милијарди активних web сајтова. То креира огромну активност корисника на дневном нивоу у свим облицима електронске комуникације. Самим тим, број информација које се пласирају, гледају, мењају, претражују и креирају је врло велики и јако брзо се стварају велике количине података и информација које су потребне вештачкој интелигенцији да би се квалитетно обучила за рад. Друго, у последњих неколико месеци смо сведоци масовно доступним софтверима, који су бесплатни и нуде најширем грађанству приступ алгоритмима вештачке интелигенције, што је раније била привилегија научних радника који су се овом облашћу бавили. То је суштинска разлика која је сада ову област направила доступном па самим тим и атрактивном.
- Ово представља највећи изазов за будућност. Највећи светски изуми су настали са најбољим намерама њихових креатора, али су нажалост, неки од њих дошли у погрешне руке и искоришћени у негативним контекстима. Исто тако можемо да закључимо да се даљи ток и употреба свих алата базираних на вештачкој интелигенцији, искључиво базира на савести човека или групе људи која је власник тог/тих софтвера. Тренутно популарни алати вештачке интелигенције су ограничени на давање одговора који су у складу са позитивним и универзалним вредностима човечанства. Са друге стране, то је само програмско ограничење које је неки програмер дефинисао и које теоријски може да се промени. Оно што ја видим као већи проблем је потенцијално пласирање сегментираних и тенденциозних података у одговорима саме вештачке интелигенције. Морамо се борити за што бољи надзор и контролу да неко не може да пласира селективне информације. По правилу, вечина корисника верује таквим информацијама и усваја их безрезервно. Тако постоји велика бојазан да нам се формира неко унапред креирано мишљење, ставови, вредности и сл. што може бити јако опасно.
Не желите да вам други виде обавештења на екрану телефона? Ево како да се заштитите
- Увек је важно да посматрано пре свега добре ствари. Вештачка интелигенција може у многоме да
помогне у репетативним и стандарним пословима које нико од нас не воли. Тиме можемо да добијемо више времена за неке друге, лепше и креативније ствари. Може да одмени човека и тиме смањи време потребно човеку за неки посао. Може да нам одрађује велики број активности које више не морамо да знамо у детаље и тиме постанемо менаџери неких сложенијих послова. Зато је битно да знамо ширу слику проблема и да знамо да исправно поставимо питање и тражимо нешто од вештачке интелигенције и да даље то употребимо као слагалицу у креирању неке више потребе. Тиме ће наш посао бити реализован на вишем и квалитетнијем нивоу па ће и наша вредност на тржишту рада бити већа.
- Увек је питање из ког угла се проблем посматра. Процењује се да је преко 40% компанија у Америци у овом тренутку купило комерцијалне лиценце неког од алата вештачке интелигенције. Овај тренд расте у целом свету. Овим је омогућено компанијама да алгоритме вештачке интелигенције обуче за своје личне/компанијске потребе и тиме одређена радна места замене употребом софтвера. Из угла послодаваца ово је допринос, јер добијају радну снагу за много мање новца. При томе, та радна снага ради 24 сата сваког дана, нема боловање, одморе и сл. Из угла запослених, који су изгубили те позиције, то је лоше. Процена је да ће значајан број радних места и професија бити редукован или потпуно замењен употребом софтвера, али се отвара и могућност да новом технологијом радимо квалитетније и брже у неким новим радним местима.
- Ово представља највећи проблем, по мом мишљењу. Зашто највећи? Јер је борба против њега изразито тешка. Људи данас живе брзо и немају много времена да информације проверавају на више места. Понашање људи у оваквим ситуацијама је увек усмерено ка одушевљењу и жељи да користе нешто ново, популарно и интересантно, а највећи број корисника беспредметно верује тако добијеним информацијама. Међутим, алгоритми за вештачку интелигенцију имају своје мане и грешке и то зависи од информација којима су обучени, али и начина како их неко обучава или усмерава. Тако да ако софтвер обучите погрешном информацијом, без икакве задње намере, он ће нам ту информацију и пласирати на погрешан начин. Али ако га обучите на исправаним подацима, али малициозно утичете на начин како се та информација користи или даље пласира, то ће створити општу слику која је погрешна. Тако може да се догоди креирање тенденциозно креираног јавног мњења у смеру који некоме одговара. Ту морамо бити јако обазриви и увек додатно проверавати информације.
Ови веб прегледачи највише ТРОШЕ МЕМОРИЈУ и процесор на Windowsu
- Овде бих могао да кажем да се у потпуности слажем са извршним директором "Гоогла" (Сундар Пичаи), који је рекао да би за вештачку интелигенцију "требало успоставити међународне оквире и споразуме попут оних за употребу нуклеарног оружја". Као што нуклеарна енергија може да се употреби на лош начин са јако великим последицама и вештачку интелигенцију треба строго уредити и контролисати законском регулативом. Ја желим да верујем да ће то бити могуће уредити правним актима, али сам доста скептичан.
- Као професор програмирања о овој теми често причам са студентима. После свих тих разговора у којима слушам њихове ставове и вредности, дошао сам до става да је и ово један из скупа проблема генерацијског јаза. Мислим да је неопходно прихватити да се време и цело човечанство мења и да не треба правити поређења са прошлости. То што су некада важиле друге норме, социјални живот, играње са лоптом напољу итд. је ипак прошлост. Статусни симбол младих у то време је креиран кроз оне који су били бољи играчи, бржи и јачи супарници (…) и то се ценило, вредновало и препричавало. Данас то није вредност млађих генерација. Данас чак и у вртићу је актуална дискусија око најновије верзије неке игрице, броја нивоа који сте прешли у популарној online борби на различитим платформама и сл. Тиме се данас успастављају нове вредности младих и они тако формирају своје идоле или креирају своје лидере. Да ли је то добро или не, је беспредметно јер је то просто тако. Ја бих лично волео да није, али мислим да се историја не може вратити и да се морамо прилагођавати новим околностима. Не треба заборавити да ово највише критикују родитељи. Ти исти родитељи да би смирили дете, данас деци млађој од 2 године дају масовно мобилни телефон да слушају музику или гледају видео клипове на Youtube kanalu, до мере да деца не желе да једу ако нису тако анимирана. Тако да ти исти родитељи немају право да даље буду изненађени зашто дете са 15 година проводи 4-6 сати у просеку на телефону или рачунару након тога.
- Никако не значи крај. Али значи да јако брзо морамо да прихватимо чињеницу да се дешава око нас, да у многоме мења живот око нас и да не смемо да то игноришемо. Чим прихватимо ове чињенице, онда треба да се што пре упознамо са њом, њеним могућностима и видимо где ми можемо да имамо наше предности од употребе. Што се касније укрцамо у овај воз биће све теже. Јако је важно да не губимо наду и да нема одустајања у тој личној борби. Можда ћемо изгубити посао, можда ће нас знање софтвера у неком тренутку превазићи, али само је битно да се не стане, него да освестимо да морамо тражити друга решења, послове и начине. Мислим да морамо да будемо у корак са реалношћу, а не да оповргавамо исту или психички губимо вољу да се настави даље. Цео живот је борба, па је и ово једна од ситуација која нам се дешава као и пуно других.
Ево како ваш телефон може да препозна скривене камере
- Ово је тешко проценити, јер и ми као и вештачка интелигенција, морамо да се обучимо на бази неких информација, да би правили предикцију. Развој вештачке интелигенције у овако масовном облику је тема млађа од годину дана, и обзиром да је препозната као општи тренд, скоро све велике светске компаније покушавају да креирају своја софтверска решења за најразличитије ствари и наметну се као лидери у неким областима. Тако је порастао број алата који се пласирају као нови и иновативни на недељном нивоу. Никада до сада нисмо имали тако велику динамику промена у овако малом временском периодом, па не можемо да сагледамо даљи ток. Моје лично мишљење је да ће се друштвени поредак променити у изузетно великом обиму и то у наредних 5-10 година. У све већем број земаља имамо метро линије без возача, такси возила без возача, online агенте продаје који су машине, софтвере који креирају садржаје по социјалним мрежама и форумима, па чак и првог извршног директора компаније, који је софтвер, који дефинише послове и дели задужења запосленима. Постоји и пуно других ствари за које смо веровали да то може само човек. У најави су многе невероватне ствари и самим тим је немогуће направити процену шта све може да буде даљи ток, али извесно је да ће се ток човечанства променити. Машине ће бити све више ангажоване за помоћ постојећим пословима или замену истих и самим тим ми се морамо другачије едуковати, усавршавати и мењати начин употребе технологије. То ће нам омогућити доста више времена за неке креативније ствари, одмор и слично, али нас терати да будемо у току са променама и да будемо део њих - закључио је професор др Ненад Којић разговор са представником портала СрбијаДанас.