Мелодија срца и лепота стиха Десанке Максимовић!

Десанка Максимовић била је српска песникиња, рођена 16. маја 1898. године у селу Рабровица код Ваљева, а преминула 1993. године. 

Главни мотиви њене поезије су љубав и патриотизам. Њене песме су младалачке и пуне ентузијазма, а опет озбиљне и осећајне.

Лепота речи Јована Дучића - Жена опрашта, али не заборавља; мушкарац заборави и када не опрости!

Каже се да се у песмама Десанке Максимовић најбоље види певљивост српског језика. Неке од њених најбољих песама су: "Предосећање", "Стрепња", "Пролећна песма", "Опомена", "На бури", "Тражим помиловање", "Покошена ливада", "Пролећни састанак", "Ђачко срце", "Крвава бајка" итд.

Како је смрт дала животу величину? Добрица Ћосић "одговара" снагом писане речи!

СТОЈТЕ ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ: Вечни стихови песника Милутина Бојића

Погледајте неке од њених најзанимљивијих изрека.

1. Спокојство које песник осећа после испеване песме има душу шумског мира.
2. У љубави је најлепше да се сања, чека и да се чува тајна. Ко није прошао кроз то није волео. Ко није способан да се жртвује, да прегорева нема дара за љубав. Ко није патио и плакао није волео.
3. Говори тихо. Птице ноћас близу нас певају и мени је жао да чују како у гласу нечијем има суза.
4. Волела бих да не верујем да ће ми срце за тобом проћи када будеш једном отишао.
5. Све на свету бива најпре клица, па стабиљка, па пупољак, цвет, и најзад плод. И песмама о љубави суђено је да потамне, да пређу из сопрана у алт, да из зачараности, зачуђености, стрепње и чежње, пређу у сумњу, у прекор, у тугу.
6. Мислим да деца и они који тек излазе из детињства не воле да поверавају старијима своја осећања. Њима су њихове прве тајне лаке и слатке и чини им се да би разговор о њима могао пореметити неку лепоту.
7. Најбоље се осећам док стварам, или боље речено, док се у мени ствара нека песма, док припремам неку књигу.
8. Најлакше пишем кад пишем језиком, реченицом, свога родног краја.
9. Деци поручујем нека не хитају часпре изићи из детињства, и нека њихове прве љубави буду такве да би хи смели поверити и мами и разредном старешини.
10. Плашим се кад помислим да ће доћи последња недеља нашега дружења.
11. Да се нисам сордила већ у детињству са језичким благом нашег језика, ко зна да ли бих испевала онолике мелдоије сличне мелодијама какве се чују у природи. Без мога детињства ко зна да ли би било стваралачко уточиште, инспирација, најприснији животни простор.
12. Детињство и оно што смо у њему доживели збиља је извор свих наших снага и инспирација. Лепоту којој смо се тада дивили не помрачи ниједна с којом се после сретамо. Мени ниједно море, ниједна равница не могу заменити брда, нити ми иједна река и њен хук могу помрачити лепоту горских потока и њихов жубор. Речима које смо у детињству научили најлакше се и најрадије изражавамо.
13. Како је љубав у животу жена ствар важна, у делу жене песника она је најчешћи садржај, најснажнији подстицај на писање, најзахвалнија инспирација. Прво се пише о томе да се жели волити, да је срце спремно да се преда; после се пева да се воли, да се пати; и најзад се сећа да се једном волело. Тако кроз цело стваралаштво жене песника љубав се провлачи као светла нит, као траг сузе. Уз осећање љубави код мене се врло често везује осећање пролазности, жаљење за младошћу.
14. Све што ми се због тебе догодило, као очарано живи у мени, и чини се, неће проћи.
15. О кад бих могла само једном ја некуда иза брегова побећи од себе.

ПЕКИЋ О ЧОВЕКУ: "Ствар није у томе да постанемо нешто друго, него да откријемо – шта смо"!