Бог љубави у Соби за препуштање Галерије Матице српске од 1. фебруара
Дело "Амор" биће изложено до краја фебруара за све посетиоце.
Нови Сад ће сутра обележити Дан града, 1. фебруар који је установљен у знак сећања на тај датум 1748. године, када је добио име и статус Слободног краљевског града од хабсбуршке царице Марије Терезије.
Овим поводом у Галерији Матице српске, у Соби за препуштање уметности посетиоце очекује ново дело.
Позната слика крије истину о животу ауторке: Варала мужеве са мушкарцима и женама, клањала се једино уметности и новцу
"Говорио је 11 страних језика, а народ није знао да чита, имао је пуно посла" Отворена изложба "Доситејев долазак у Београд"
Љуто супарништво Коко Шанел и Кристијана Диора оживљено у новој серији: Прича која није испричана о модним маговима
Публика, овог месеца, има прилику да се сусретне са уметничким делом, аутора Аксентија Мародића, под називом "Амор".
Већ традиционално, гости Галерије Матице српске моћи ће да у синергији уметности, звука, простора и светла будете сами с уметничким делом и да га доживите на себи својствен начин.
Овогодишња тема Собе за препуштање посвећена је менталном здрављу, благостању и емоцијама. Нови циклус носи назив "Почнимо љубав испочетка", у којем се сваког месеца тематизује љубав у различитим облицима.
Слика "Амор" настала је 1866. године за време Мародићевих студија на Академији ликовних уметности у Бечу. Поред тога што слика сведочи о времену сликаревог учења и уметничког формирања, она је и одраз личних афинитета уметника. По повратку у завичај Мародић је, као и већина српских уметника, свој рад обликовао у складу с потребама средине и захтевима наручилаца, уносећи знања и новине које је стекао у европским центрима кроз образовање и контакт са ремек-делима европских класичних мајстора.
Копирајући дело Гвида Ренија савладавао је говор барока као интелектуалне и чулне уметности, као и могућности маштовитог спајања идеја и симболичног и алегоријског исказивања порука кроз уметничко дело. Сликом доминира фигура нагог Амора који стоји на каменом постаменту на којем је исписано "Амор". Представљен је као замишљен, златокоси дечак са раширеним крилима, у ставу контрапоста. У десној руци прислоњеној на груди држи стрелу, а у левој лук којим се ослања на постамент. Иза леђа се види део тоболца чији је горњи део заклоњен телом и крилима чиме не дозвољава посматрачу да види колико још стрела у тоболцу има. Блажени поглед уперен ка небеским висинама и светлост која исијава из плаве позадине представи Амора дају и сакралну димензију. Оваквим приказом идеја о љубави, коју симболизује Амор у римској митологији, се усложњава. Уметник спаја идеју свете и профане љубави, чиме изражава и замисао о љубави као снажној спони између душе и апсолутног - истакнуто је на сајту galerijamaticesrpske.rs
- Можда вас посматрање дела у нашој Соби за препуштање подстакне на размишљање о следећим питањима: Како бисте објаснили себи шта је љубав? Који су знаци заљубљености? Када они почињу и да ли престају? - истакнуто је на званичној Фејсбук страници ГМС.
Србија Данас/galerijamaticesrpske.rs/В.Ј.