Чудна судбина НАЈЛЕПШЕ СРПКИЊЕ: Очарала је Бранислава Нушића - говорила 5 језика, сликала, свирала клавир и стилом обарала с ногу
Степхание (Цеца) Дробњак, име је мало познато српској јавности, а иза њега се крије једно од најлепших лица бивше Југославије. Она је била симбол елеганције, талената и доброте. Њен живот и рад оставили су трајан утицај на друштво и културу Југославије, а њена прича и данас инспирише генерације широм света. Цецино наслеђе остаје живо кроз сећања оних који су је познавали и кроз приче о храброј и талентованој жени која је оставила неизбрисив траг у нашој историји.
Стефанија Цеца Дробњак, прва Мис Југославије, својим изузетним шармом и таленатима освојила је срца не само жирија, већ и целе јавности. Њена неспорна лепота, достојанство и таленти били су више од очигледног - били су део њеног наслеђа, које ће заувек бити урезано у историју.
Јануара 1930. године у Београду је одржан избор за Мис, а Стефанија Цеца Дробњак је засенила све својом појавом. У жирију су били угледни чланови друштва, где је Цеца освојила титулу Мис Југославије једногласном одлуком.
Ленту јој поставио лично Бранислав Нушић
Председник жирија био је српски књижевник Бранислав Нушић, док су остали чланови жирија били најбољи представници својих професија: Ђорђе Јовановић, вајар, др Влада Петковић, професор Универзитета и управник Народног музеја у Београду, Драги Стојановић, сликар и А.Б. Херенда, уредник листа "Време".
- Тачно у подне 22. јануара 1930. жири је донео једногласну одлуку: друга пратиља била је из Сарајева - госпођица Милојка Ђуковић, а прва пратиља госпођица Јелена Богић из Београда.
- Част да додели титулу нове Мис Југославије припала је Браниславу Нушићу, који је ленту предао Београђанки - Стефанији Цеци Дробњак - навела је у једном интервјуу Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива града Чачка, која је ове информације изнела из архивске грађе.
Италијански медији су је приказали као "типичну представницу српске лепоте коју краси витка линија, црна коса и црне очи".
Њени наступи нису остали непримећени - исте вечери, серенаде београдских младића одзвањале су улицама, док су госпођица Дробњак и њени таленти били тема разговора широм земље.
Говорила је 5 језика, сликала и свирала клавир
Рођена 1912. године у Београду, Стефанија Цеца Дробњак је расла окружена културом и уметношћу, и стекла је одлично образовање. Она је у интервјуу за "Време" открила да је пореклом од чувених Дробњака из Херцеговине. Њена фамилија се за време кнеза Милоша доселила у Београд, а деда и отац били су срески начелници. Након Београда, школовала се у Трсту, Берну, Атини, као и у Риму. Поред матерњег језика, говорила је и енглески, немачки, италијански и француски, бавила се цртањем и сликањем, а такође је свирала и клавир.
Живот јој није био само сјај и гламур
Међутим, њен живот није био само сјај и гламур. Стефанија је преживела рат, изгубила мужа у авионској несрећи 1952. године, а након тога суочила се са конфискацијом имовине од стране комунистичког режима. Ипак, својим сналажљивим духом и неоспоривом храброшћу, успела је да се избори са изазовима које јој је живот поставио пред ноге.
Како је говорила 5 језика, прво су је након рата запослили у нашој амбасади у Немачкој, али их је брзо напустила. Радила је као преводилац на разним местима, а када је отишла у пензију, а Тито умро, вратила се у Београд. Била је власница више палата,станова и кућа, које су јој биле одузете. Настанила се у кући која је припадала њеној мами, кћери Јована Белимарковића у улици Проте Матеје. Провела је старост свирајући клавир и певајући, а умрла је једну ноћ пред бомбардовање, на рукама своје церке Маријане, окружена унуцима.