ДУШАН ЈЕ ОЖИВЕО ТЕСЛУ И ОДУШЕВИО СРБИЈУ: Сад нас чека ново уживање и верујте

Душан Јововић / Извор: Србија Данас

- Ја сам искрени оптимиста, у ренесанси хиперпродукције полусвета, кича и шунда сигуран сам да постоји здраво језгро које чека само мало боље услове и да почне да расте, каже Душан најваљујући свој нови уметнички пројекат.

Уметник Душан Јововић је изазвао огромну пажњу јавности током реализације пројекта ,,Теслин времеплов" Телеком Србија у многобројним градовима. Захваљујући њему су оживеле су и бројне фасаде, а сада ће се почевши од 18. септембра публици представити изложбом CINQUE TERRE, која је, како каже, мотивисана само љубављу.

Уље на платну, дигитална уметност, ритам београдског асфалта и манастири на Косову и Метохији. Како спајате наизглед неспојиво?

Интерактивну уметност, дигиталну уметност, видео, сликарство, гледам као дисциплине које зависе једна од друге и чине једну целину. Успео сам да изградим диван однос са својом техничком, научном и уметничком страном које често нису имале консензус. Имао сам среће да стварам и стекнем искуства у позоришту, филму, у различитим институцијама културе и да се бавим и живим од онога што волим и што ме испуњава. После завршених основних и докторских студија на државном Факултету Примењених Уметности у Београду врло брзо сам схватио да је потребно да савладам нове медије и технологије као и одређене програмске језике да не бих морао да правим компромисе у извођењу осмишљеног дела. Мултимедија у правом смислу те речи. Сваки медиј има своје законитости и ограничења, а ја границе не волим, тако да сам изучавао и изучавам што већи број дисциплина које често имају примену и у привреди и науци.

Манастири и цркве на Косову и Метохији су живи музеји и духовни центри који никада нису престајали са радом, а сви знамо да вековима немају најбоље комшије које су долазиле и одлазиле и никада ништа добро иза себе нису оставили. Фреско сликарство које је свој врхунац достигло у средњем веку управо на овим просторима за мене представља јединствен и непоновљив извор инспирације и надахнућа.

Духовни мотиви вас очигледно инспиришу, назив изложбе сте посветили магичним селима у Италији које називају Пет земаља, где се налазе бројни храмови из средњег века. Познат је и Ваш труд за очување српске баштине на Косову и Метохији. Има ли места за традицију у данашњем свету и колико у Србији цене своју прошлост и културу?

Грађу ове изложбе чине 15 слика различитих формата, које су сликане техником уље на платну. Оне су настале анализом мојих осећања и колажа различитих догађаја и погледа на свет у протекле 4 године.Другачији ракурси и швенкови филмским језиком, су били неопходни да би направио ову поставку, а то је било могуће само бројним путовањима и непосредним контактом са људима који су уткани у мотиве на свакој од ових слика. Такав ритам је био свакако веома захтеван, а када би осетио засићење одлазио бихпо различитим метрополамасвета на изложбе великих уметника као што су Дали, Веласкез, Шиле, Климт, Модиљани...

CINQUE TERRE kako гласи наслов изложбе преставља простор који одолева времену и сви изазовима које модерно време намеће. Сигурно да садржај на платнима представља најинтимнији део мене који лукаво успевам да сакријем (смех). На таквим местима налазим своју слободу и врло брзо схватиш да ствари којима робујеш, новац, успех, слава да су све то глупости и то је фантастично. Мислим да се то осећа у мом цртежу, мотивима и бојама. Отварање изложбе је у 19х у Кући краља Петра И, понедељак 18. септембра.

Велика ми је привилегија да имам какву такву улогу у очувању наше културне баштине на Косову и Метохији и у развоју српског савременог стваралаштва које заиста постоји и незаостаје са осталим деловима Србије. Култура код нас је већ дужи низ година у веома лошем стању, али не видим да је негде теже него на Космету. Напротив ,она опстаје и има своју продукцију која је веома запажена за оног који жели да гледа. Зато ће ми бити част да ову изложбу у Београду отвори мој пријатељ Живојин Ракочевић директор културног центра у Грачаници у коме се налазе у избегличком статусу смештене институције као што су Народно Позориште Приштина, Венац...

Решење за реанимацију и опоравак наше културе кроз озбиљне програме и културну политику постоји, али би морало да се далеко озбиљније приступи томе и без компромиса јер последице тог нерада видимо свуда око нас.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Који су мотиви који су заступљени на Вашим платнима?

Постоји само један мотив, а то је љубав. Постоје две врсте љубави, остварена и неостварена, а моје боје служе као сведоци и чувари те лепоте. Све њих сам ставио у старе вароши и доделио им улице. Та места са сваком годином која пролази добијају још један слој патине на себи и посебност која је често ненаметљива, права. Записујем поштаре који журе, кафеџије који машу рукама и склањају камионе доставе када им заклоне башту, заљубљене погледе који се никада неће остварити у љубави... Све је то насликано у међуредовима које на прво гледање нећете моћи да видите. Када се ужелим свих тих осмеха и улица које не воде никуда седнем међју моја платна и тамо сам. Дизраели је рекао ,,Чар прве љубави јесте у нашем незнању да се она може увек завршити.” Зато ова изложба неће бити продајна, не продајем платна из серије CINQUE TERRE, требају ми.

Теслином делу сте направили својеврсни омаж кроз пројекат ,,Теслин времеплов“, а волите и да га цитирате на вашем инстаграм профилу попут његове изјаве да су „наше врлине и наши промашаји неодвојиви, као сила и материја; када се одвоје нема више човека“. Да ли Вам се чини да Срби некако на силу заборављају своје врлине и претежно истичу своје мане, да превише негативно оцењују себе као народ?

,,Теслин времеплов” Телеком Србија, чији сам аутор, настао је као пројекат који су иницирали људи из компаније на челу са директором Ћулибрком, Маријом Бошковић и њеним тимом. Пројекат је захтевао озбиљно истраживање и напредне технике дигиталног ,,оживљавања” Тесле. Очигледно је да смо успели да направимо нешто јединствено и посебно што је резултирало и озбиљним признањем. „Теслин времеплов“ у Берлину је изабран међу пет најбољих пројеката у Европи у области науке и образовања за 2017. годину.

Стварно имамо разлог да будемо поносни на своје уметнике и научнике, народ који је изнедрио Теслу, Пупина, Миланковића, Његоша и многе друге, свакако није мали народ. То је драгоценост коју морамо да негујемо, али тужно је што смо постали сувише виртуелни и свака акција нам почиње и завршава се за тастатуром рачунара. Нема додира, блискости и реалног искуства, много је лакше унутрашњу празнину затрпати интернет садржајем него изграђивати себе. Зато је постало толико се лако одрећи правих ствари и своје мишљење свести на један клик мишем. Ја одбијам комуникацију једним кликом. Одбијам све ствари које краду живот, осим уметности, која ипак поткрада, крадуцка.

Окупио сам због сложености и захтевности будућих пројеката озбиљан тим сценогафа, аниматора, програмера и дизајнера који ће наступати под именом АРТБЕАТ.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Планирате ли још сличних 4Д пројеката попут “Теслиног времеплова” и осликавања неколико зграда у неколико градова српским фрескама? Где ћемо у скорије време моћи да видимо још нешто из кухиње “Културизације” и АРТБЕАТ групе?

,,Теслин времеплов” Телеком Србија изводим у сарадњи са Мтел Аустриа на немачком језику у Бечу на фасади Техничког Факултета на ком је знање усавршавао наш велики Милутин Миланковић. Тесла ће оживети на Карлсплатзу 29. и 30. септембра од 20:30х. Позивам све који могу да присуствују том догађају. Тренутно радим свој ауторски документарни филм о језеру Газиводе на Косову и Метохији, и свима онима који су оставили траг на том простору и шире, као што су Јелена Анжујска, краљ Милутин...

Остали пројекти се крчкају и спремају, а ја немам обичај да излазим са нечим чиме нисам у потпуности задовољан.

Има ли данас у Србији места за културу?

Шта год генијално да сад кажем, да дам рецепт за процват српске културе, сви који читају ово рећи ће да знају крај приче. И потпуно су нажалост у праву.Тужно је што су Београду били ампутирани главни музеји скоро 15 година и да се то не представља као скандал што и јесте. Ја се искрено радујем њиховом најављеном отварању. Некако смо увек имали прече ствари да урадимо него да се бавимо собом и културом. Историја нас учи да су сва велика страдања почела уништавањем уметничких дела, паљењем књига, забрањивањем одређених уметника...

Ово је још једна лекција из које као много пута до сада нећемо извући поуку и окренуће се и ујешће нас за задњицу. Упркос томе ја јесам искрени оптимиста, у ренесанси хиперпродукције полусвета, кича и шунда сигуран сам да постоји здраво језгро које чека само мало боље услове и да почне да расте. Однос политике и културе већ дужи низ година код нас могу описати као однос богатог и сиромашног рођака који се због остатка фамилије привидно слажу, али се не подносе јер су у сталном страху да нешто не траже један другом и на силу се смешкају када су за истим столом.

Може ли данас од уметности да се живи или је ипак боље да пре него што одлучите да студирате књижевност, сликарство добро размислите да ли би се улазак у ријалити више исплатио?

Питање је да ли ми можемо као друштво да живимо без културе и уметности. Наука је успела за скоро све да да објашњење осим за таленат. Ја верујем да је то Божији потпис у вашој души и да је грех да га игноришете. Замислите да је све објашњено и предвидиво, колико би свет био сив и досадан.