КАДА МИ ЈЕ СИН УМИРАО, МИСЛИО САМ ДА НЕЋУ ИЗДРЖАТИ: Ово је био најтежи тренутак у животу великог Смокија
Опроштај од легенде српског глумишта.
Легенда српске и југословенске кинематографије Љубиша Самарџић преминуо је вечерас у 80. години после дуге и тешке болести.
Живот га није мазио, али је омиљени Смоки увек издигнуте главе корачао и у најтежим тренуцима. Најтежи ударац доживео је када је остао без сина Драгана, који је преминуо у 34. години од леукемије, али је уз помоћ супруге Мирјане, која је његова безрезервна подршка већ више од пола века, успео да се избори и крене даље.
- Када је Гага одлазио, мислио сам да нећу издржати и да ће ми ускоро доћи крај, али ме је супруга Маја тргнула и натерала да радим, јер је знала да ћу у томе наћи смисао опстанка. Била је у праву. Ми имамо несебичан однос и у послу и у животу, што је реткост за данашње бракове. Заједно смо јачи, успешно одолевамо преким погледима - изјавио је Љубиша Самарџић пре неколико година у једном интервјуу.
Са сином је основао и продуцентску кућу и кренули су са филмовима. Први је био "Полицајац са Петловог брда", који је и као серија обарао рекорде гледаности, потом "Булевар револуције", "Убиство с предумишљајем", "Стршљен"... Редитељски првенац, филм "Небеска удица" Смоки је стварао у најтежим данима за породицу.
- Све смо учинили да победимо ту опаку болест. Супруга Мира је стално бринула о Гаги, а ја сам даноноћно радио, снимао и слао новац клиници у Лондону. Да сам допустио да ме бол сруши, можда се никад не бих латио режије "Небеске удице". Бомбардовање је погоршало стање нашег сина, а и брига о његово двоје мало деце увела нас је у нову агонију. За нашу кућу највећа награда овом филму није било ни учешће на Берлинском фестивалу 2000, него тренутак у којем је наш бледуњави син, после прве пројекције, све то предвидео и из кревета нам поносно шапнуо: "Филм ће ти ући у такмичарски програм Берлина!" - истицао је више пута Смоки.
Нажалост, син Драган је преминуо годину дана касније.