Највећи СПОРТИСТА МЕЂУ ГЛУМЦИМА: Северин Бијелић се у једном дану ТАКМИЧИО у чак четири спорта
Млађим генерацијам остаће упамћен као нервозни каубој из филма "Пут око света" са Чкаљом.
Звали су га Том Сојер са Сењака. Од оца Крајишника је наследио снажну грађу, од мајке Пољакиње љубав ка спорту. Глумац Северин Бијелић, истакао се као сјајан пливач, ватерполиста, фудбалер, скијаш, хокејаш, куглаш... у свим спортовима је био сјајан, али се одлучио да глума буде приоритет.
Северин Бијелић је све претварао у успех.
ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ КРИСТИЈАНА БЕЈЛА У ПАР ФОТОГРАФИЈА: За годину дана изгуби 40 килограма, па за пар месеци дода 60
Рођен је 1921. године, и то у гардероби Народног позоришта између два чина једне драме као првенац тадашњег сценографа Јована Бијелића. И пре Другог светског рата је био голман БАСК-а, где је заменио чувеног "Ел гранде" Милована Јакшића, голмана репрезентације Србије у Монтевидеу. Бранио је гол омладинске репрезентације, а по завршетку рата је чинио прву генерацију Црвене звезде и био један од оснивача. Уписао је седам утакмица за црвено-беле, али се брзо пребацио на друге спортове, јер је, како сам признаје, мрзео фудбал.
Био је члан ватерполо клуба Црвена звезда, да би потом наступао и за Партизан.
За Бијелића се везује невероватна чињеница да је у једном дану успео да се такмичи у три спорта: скијању, пливању и фудбалу. Ујутру је у трци на скијама на Копаонику освојио прво месту, потом сео у аутомобил, дошао у Београд и одиграо поподне утакмицу. Невероватан дан је завршио тако што је отишао на првенство у пливању и поставио нови државни рекорд на 200 метара прсно. Ни то му није било довољно, него је касније те вечери одрадио и тренинг утакмицу са репрезентацијом Београда у хокеју на леду.
Међутим, та свестраност у спорту као да га је и удаљила од истог. Убрзо се посветио својој другој љубави - глуми и од 1949. године постао члан београдског Народног позоришта. Играо је у више десетина филмова, међу којима и у чувеном "Кад будем мртав и бео" Живојина Павловића са Драганом Николићем 1967. године.
Пет година касније иронија судбине се поиграла са Северином. Током летовања у Велој Луци на Корчули, после пливања му је позлило. Срчани удар у 52. години. Спаса му није било.
Северин Бијелић је неколико дана касније сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.