НОЋНА МОРА ЗАУВЕК! Добродошли ви пропали, уништени, разорени… (ФОТО + ВИДЕО)

Добродошли у ову кућу ноћних мора: ви, пропали, уништени, разорени, начети, оштећени, неуклопљени, уморни, преплашени, изнемогли. Ви, мало тупави, мало грбави, болесно стидљиви, ружни и неостварени, способни а уклоњени, мртви пре рођења, презрени од "лепих", "паметних", и "успешних". Ма ви, што бар нешто, кукала вам мајка, читате.  

У овој кући има један човек, нацртан по лику глумца (Руперт Еверет), швалер неописивих размера, који ће вас угостити. Скуваће вам чај, саслушаће вас, пружиће вам раме за плакање. Он је видео пакао, и вратио се назад. Он зна да сте управо ви лепи и божанствени, баш такви, наказни, с*ебани и другачији.

А све је почело 26. септембра, када се у Италији појавио први број стрипа "Дилан Дог", епизода под називом "Зора живих мртваца", далеке 1986, у оквиру италијанске издавачке куће "Бонели". Напунио је, дакле, 31 годину, а код нас је изашао годину дана касније. Дилан је леп момак, бивши пандур, са великим срцем и жељом да истражује непознато. Он се бави чудовиштима, ђаволима, вампирима, зомбијима, серијским убицама. То би неки неуки назвали хорор стрипом. Ма какви. Највећи ужас који Дилан Дог може да прође јесте да стане у ред пред шалтер за плаћање рачуна за струју. Ту почиње његова велика, титанска борба за све нас. Ено га вампир, са друге стране пулта...

Мало који стрип може да се похвали да је његов аутор, Тицијано Склави (3. април 1953), лечен од депресије електрошоковима. Рођен је у малом селу у Италији и његов геније је морао да наиђе на отпор. Зато је почео да пише, као и сви који осећају да нешто није у реду са овим светом, иако "машина" наоко савршено функционише.

Склави је одувек знао да је машина покварена. Да се храни људским месом. То можете видети у епизоди "Вампири". Идеја је суптилно украдена из филма "Они живе". Није вампир Сава Савановић, што пије крв по селу. Вампир је ту, на ћошку, што би да те убије јер касниш са уплатом пореза.

Заиста је тешко на малом простору објаснити поетику стрипа "Дилан Дог", за којег је један Умберто Еко рекао да му је најомиљеније штиво поред Библије (каква реклама!). Теме којима се бави су веома озбиљне: смисао живота, љубав, смрт, однос са оцем и мајком, социјална (не)правда, друштво против човека, и обрнуто. 

За вас што још нисте зазвонили на врата Дилана Дога, постоји само препорука за читање: крените од „Зоре живих мртваца“, па наставите даље, на прескок. Прочитајте "Причу ни о коме", па ако вам се не заврти у глави од бесмисла живота (или можда смисла), онда ништа. Прочитајте "Дугачки поздрав", па ако не заплачете, онда никад нисте били заљубљени у праву девојчицу. Прочитајте епизоду "Пакао", па ћете схватити да је смех лековит, јер бисмо у супротном сви одавно полудели. А тек ремек-дело "Три пута нула"? Прочитајте и "Док нас смрт не растави", па се још мало исплачите. Баците поглед и на „Господара тишине“, па се смејте са кнедлом у грлу.

Плачите над судбином Џонија Наказе, смејте се што лепи Дилан Дог не успева да задржи девојку после ноћи бурног секса, или кукајте са њим када она улудо и сулудо погине, јер свет је неправедан. Размислите о себи и суровом свету у којем живите. Јер, томе уметност треба да служи.

Не могу да се не сетим како је Дилан Дог дошао међу Србље, већ у октобру 1986. Излазио је до 59. броја, а онда су пси рата почели да арлаучу. Држава се распала, па је и Дилан Дог, баш мирољубив тип, престао да излази. Оно што се дешавало 90-их био би савршена предложак за добру епизоду Дилана Дога. Рат, смрт, лудило, а без икаквог разлога. Волим да мислим како смо ми, Диландоговци, били спремнији, јер нас је Склави нахранио дозом лековитог апсурда. Какву би он тек епизоду написао да се мало интересовао за балканска ср*ња?

Расли смо, дакле, уз Дилана Дога, и његов аутор, генијални депресивац, формирао је армију која се никад неће мирити са неправдом. Која ће увек волети наказу више од прелепе манекенке. Јер, за том манекенком већ балави гомила будала, па што би сад и ти балавио за њом? Уосталом, ту је Дилан Дог да је кресне, па ти буде лакше.

Лековит је Дилан Дог. Једину девојку коју је стварно хтео да жени је курва. Једини гроб над којим је плакао је од дечака без руку и ногу. И увек се супротстављао "сатанској армији која служи томе да систем без смисла и сврхе функционише до у бескрај."

Али опет, да нема тог система, против чега би се Дилан Дог борио? Како би нам утеху пружао? На (не)срећу, све ће то трајати дуго дуго, бар док неки астероид не клепи овај каменчић који зовемо планетом, и да коначно буде крај.

Но, и до тад има времена. А у међувремену, добио сам ћерку која се родила на исти дан кад и Дилан Дог, тридесет година касније. Једва сам је направио. А Дилан каже, ништа није случајно. Па ћу, у складу с тим, да је учим да помогне оном коме је помоћ потребна. Да никога, али никога, не гледа с висине, ни ђубретара, ни клошара. Да воли, и када воли, чини то свим срцем, без рачунице. Није лако, али гради карактер.

Да мрзи, с мером, на вампире. И да се, попут Дилана Дога, бори против њих колико буде могла, док се буде борила да на време плати рачуне.  

Доста патетике, Склави би био поносан. Дакле, ви курве, "фине рибе", клошари, редовни плаћачи пореза, Србенде и остали, Индијанци у сопственом селу, скрајнути а паметни, глупи а на позицијама (Дилан све прима и кува чај). Свратите у кућу Дилана Дога, Улица Крејвен број 7, Лондон (ту живи Дилан), и поставите питање: "Чему све то?"

Дилан ће вас усмерити на његовог верног помоћника, Груча Маркса, озбиљну будалетину. И све ће вам одмах постати нејасно. Али ћете почети да размишљате.

Јер, у томе је цела поента. А можда и постанете мало боља особа, ко зна? Уз чудовишта у нама и око нас, само нам Дилан Дог може помоћи.