ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ: Језиви детаљи и судбине актера из култног филма "Ране"
Метак за метак као доказ пријатељства
Познати филм "Ране" Срђана Драгојевића стекао је статус култног у српској кинематографији.
Филм о двојици клинаца који траже своје место у свету криминала настао је по истинитом догађају.
Прича филма прати Пинкија и Швабу, тинејџере који упадају у свет криминала у послератном Београду, а кулминација свега што им се дешава је сцена у којој пуцају један у другог.
Управо та сцена узета је из стварности.
Наиме, филм је био инспирисан ТВ прилогом Предрага Јеремића о двојици малолетних криминалаца.
Прави Пинки и Шваба били су Марко Пејковић Камени и Мирко Бешевић Беша који су били блиски пријатељи али једном приликом је Камени пуцао у Бешу, а касније, како би спасио пријатељство, тражио да му овај врати метак за метак, односно да у њега испуца исти број метака на идентична места.
За разлику од Швабе и Пинкија, Беша и Камени су преживели ту ноћ.
Мирко Бешевић Беша је доживео 26. годину када је убијен током размене ватре са полицијом. Имао је чак 97 кривичних дела.
Камени или Бетонирани како су га звали, убијен је у Холандији.
Сензационални ПОПУСТИ за ЛЕТО 2020. само у TRAVELLAND-U !
СКАНДАЛ НА ДОДЕЛИ: НАБОЛА је Златним Глобусом у главу, а она се ХВАЛИ тиме! (ФОТО)
ДРАГУЉИ, КОЦКА, ПОРОДИЦА: Нова мистериозна крими драма ускоро и код нас (ВИДЕО)
Срђан Драгојевић главну улогу је поверио Душану Пекићу, момку који је имао сличан живот као Пинки.
Нажалост, Душан је трагично завршио и преминуо само две године након снимања филма.
Милан Марић Шваба креће се на релацији Београд - Канада и не бави се глумом.
Драгојевић избегавао да сам погледа репортажу, јер није хтео да она утиче на сценарио, поделу улога и режију.
Пошто је филм завршен, погледао је репортажу и изјавио да су га запањиле сличности између глумаца и правих јунака ове приче.
-Филм је могао да настане једино на овај начин на који и јесте. Врло грубим, насилним третирањем времена о којем говоримо. Мислим да би свако испољавање емоција око тих клинаца филм одвело у неку врсту педагошке поеме, направило га препатетичним, на неки начин би филм одвело у ону страну где нисам желео, где би могла да се постави теза: е, ти клинци, ипак постоји нека нада за њих, ипак су они у дубини душе људи. Ја сматрам да јесу, али да је од њих настала нека сасвим друга врста људи, не њиховом кривицом наравно. На неки начин, они апсолутно јесу такви какви јесу, производ једног суровог и безосећајног времена. С тим што морам да кажем да се не слажем да у филму нема емоција. Али су те емоције скривене грубошћу, скривене монтажом која не допушта да се емоција развије - испричао је својевремено Драгојевић.