Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПИШТАЛО: Некад се знало ко је пијанац а ко к**ва у селу, а сад то има на телевизији!

25.10.2017. 10:05
Пише:
Србија Данас/Тањуг
Vladimir Pištalo
Владимир Пиштало / Извор: Фото: Youtube printscreen/Marija Пауновић Чонтош

Писац о Андрићу, ријалитију, задужбинарству...

Андрић није био материјалиста и све што је зарадио у животу дао је за библиотеке у Босни, казао је Танјугу наш цењени писац Владимир Пиштало који је данас на Сајму књига потписивао читаоцима своју нову књигу "Сунце овог дана".

Пиштало је своју причу о појачаној садашњици исписао као писмо Андрићу. Он напомиње да је Андрић имао идеју задужбинарства коју је за живота спровео дело. "Сваки цент од Нобелове награде Андрић је из два наврата поклонио за оснивање и изградњу библиотека у Босни. Пројекат је обухватао хиљаду библиотека по босанским селима али и изградњу инфраструктуре путева до тих библиотека. Милион долара је Андрић уложио у то када је стан на Менхетну у Њујорку коштао неколико десетина хиљада долара", казао је Пиштало. 

Према његовим речима, Андрић је увек био опсднут луковима, путевима и књигама... 

Vladimir Pištalo
Владимир Пиштало / Извор: Фото: Youtube printscreen/Leskovački културни центар

"Босна је била земља без путева јер је било теже завојевачима да је поробљавају без друма. Људи су такво стање намерно задржавали кроз историју. Да ништа није друго урадио, да није написао једно слово, то што је оставио по Босни било је довољно. Ми смо данас изгубили идеју задужбинарства јер данас нико не верује да треба да пружи нешто младима без икаквог интереса. Андрићу су недостајале књиге када је био дечак па је одлучио да деци у Босни поклони књиге и библиотеке", казао је Пиштало. 

Сајам књига је данас пре подне био пун људи и школске деце што за Пиштала није знак да је веће интересовање за књигу него за турбо-фолк субкултуру. 

"Ми смо били изразито орална култура. Постојало је велико интересовање за разговор међу људима. Срби су у мало чеми добри као у ономе што називамо култура стола. Воле да седну, да једу, пију и причају приче и анегдоте. Типично медитерански. Та важност речи у нашој традицији се тешко комбинује са паметним телефонима. Млади људи подједнако мало читају и у САД где предајем, а видим и овде. У Америци се књиге бацају јер наводно библиотеке чисте складишта. Постоји ирационална мржња према образовању. Турбо-фолк је еволуирао код нас у ријалити шоу и сада људи траже трач на телевизији. Некада се знало ко је пијанац а ко курва у селу, а сада то људи гледају на телевизији", казао је Пиштало. 

О синоћњим екстремним ставовима нобеловке Херте Милер које је изрекла у Југословенском драмском позоришту Пиштало каже да су ван дискусије о књижевности. 

"Не можемо запад доживљавати кроз реченицу неке списатељице да је 'Srbija сама себи нанела зло'. Запад чине различите државе и различити народи. Био сам тамо када је то нобеловка казала и јако сам се разочарао. Нисам чуо ништа о књижевности".