Тагор посетио Београд, Андрићево писмо открива непријатељски став, а погледајте какве речи му је посветио Николај Велимировић
Нобеловац није био наклоњен нобеловцу, али о владикиним речима се још размишља.
Нобеловац Рабиндранат Тагор је својевремено посетио и Београд, где је одржао неколико предавања.
Овом темом бавили су се у емисији "Око магазин". Напоменуто је и шта је о Рабиндранату мислио наш добитник Нобелове награде Иво Андрић.
"Говорио је 11 страних језика, а народ није знао да чита, имао је пуно посла" Отворена изложба "Доситејев долазак у Београд"
Љуто супарништво Коко Шанел и Кристијана Диора оживљено у новој серији: Прича која није испричана о модним маговима
Реформатор албанске књижевности био је Србин: Зашто је Милош Николић променио име и матерњи језик?
- Он Вери Стојић пише да није пријатељ ни Тагора ни његове поезије. Очигледно му се цела та атмосфера не свиђа. Занимљиво је да се једно велико име дистанцирало од тог одушевљења и колико год то било у границама једног тог приватног писма, то је врло занимљиво, јер негде нас подсећа на тај Андрићев однос према Истоку - рекао је проф. др Немања Радуловић са Филилошког факутлета у Београду.
- Иво Андрић није био љубитељ источне културе. И ако Нобеловац такође, он је сматрао да је светлост које долази са Истока, да је то оптичка варка - рекла је Александра Максић, професорка филозофије.
С друге стране, владика Николај Велимировић је имао прилике да се сретне са Рабиндранатом Тагореом.
- Сачекао га је добродошлицом. Николај Велимировић је беседник прве врсте. Наша култура после Светога Саве не зна за бољег, ако ћемо поштено. Он га је дочекао беседом у којој је између осталог рекао да је Тагорова вера и његова, Николајева вера, заправо да су врло сродне, с тим што је вера Тагорова хришћанство без Христа.
- Придобијао га је Николај говорећи то, што је сасвим разумео Тагор, не осврћући се на то питање. Он је пренео на поље осећајности како је препознао у београдској средини и међу људима који су га дочекали, са којима се сусретао - рекао је Јован Пејчић, историчар књижевности.
- Мени је посебно једна реченица била интересантна из тог разговора, а то је Николај Велимировић каже: "Индија је хришћанска земља без Христа." Ту опет видите тај Хегеловски европоцентризам или хришћанског центризма. Зашто тако рећи? Зашто не рећи хиндуизам и хришћанство имају блиске везе. Различите су религије, али су све религије религије човек. То је уједно назив једног филозофског дела који је Тагор написао - навела је Александра Максић, професорка филозофије.
Србија Данас/Јутјуб/РТС Око - Званични канал