РАЗВОЈ "РАВЕ" КУЛТУРЕ У СРБИЈИ: Историја и еволуција савремене музичке индустрије
Јун је познат као месец музике, а овог лета светлост дана је угледао филм који је истовремено и историјски, документарни и мјузикл. С обзиром да је рејв тренутно доминантна супкултура, решили смо да посветимо велику пажњу овом друштвеном феномену.
Документарни филм младог домаћег режисера, Павла Терзића, који носи назов "Бајка бесповратног времена" премијерно је био приказан синоћ, у храму психоделичног тренса и историјски важном споменику - Барутани. Филм су, заједно са Терзићем, продуцирали Вељко Радосављевић и Радомир Лале Марковић, а копродуцент је легендарни Душан Каличанин. Екипа портала Србија Данас имала је ту част да испрати велику премијеру, која се наставила журком најјаче олскул поставе.
Одушевљено смо посматрали несвакидашњи призор: цела Барутана је седела и чекала почетак филма који се жанровски може дефинисати као документарно-историјски филм са примесама мјузикла, а Међународни фестивал документарног филма Белдоцс је филм уврстио у званични програм. Павле Терзић је успео да направи веродостојан филм о времену за нама. Филм је емотиван, носталгичан, духовит и на прави начин повезује многе важне историјске чињенице и промене које су утицале на правац и развој домаће клупске културе.
СВЕТСКИ, А НАШ! 50 НАЈБОЉИХ СРПСКИХ МУЗИЧАРА попело се на сцену да прослави ЊЕГОВ велики јубилеј!
У филму је учествовало преко 100 стручних саговорника, који су на својим леђима изнели терет настанка клупске културе која због њих живи и данас, а имали смо прилику и да видимо сегменте архивских интервјуа страних музичара.
- Актери, који су директни сведоци тог времена и пионири једне нове супкултуре, невезано од њихових улога, позиција или професија, испричали су нам своју бајку, бајку о бесповратном времену. Од Детроита, преко Чикага, па све до Манчестера, Берлина или Београда, свеједно, без обзира да ли припада клупској, ундергроунд сцени или великим рејвовима, електронски звук постаје нека врста нове музичке религије чија феноменологија увелико надраста елементарни музички ниво. Оваква теза поготово добија на значењу уколико се користи као полазиште за бављење начином на који се овдашња клупска сцена стварала и развијала с обзиром на крајње специфичне политичке, социолошке и културолошке околности које обележавају нашу земљу и период деведесетих година прошлог века - описао је филм редитељ Павле Терзић.
Друга половина 20 века позната је по добрим ноћним изласцима у Београду. Наше старије окружење радо прича о незаборавним изласцима 70-их и 80-их година прошлог века. Како је владала строга контрола, Зоран Модли је увидео да радио пружа једну одређену слободу, а да тадашња власт не разуме моћ музике. Седамдесетих је у Београду био популаран југословенски рок и фанк, а у престоници су млади тада излазили у неколико дискотека, односно клубова. Прва је била дискотека "Шећер", а једна од најпознатијих дискотека модерног дизајна била је "Цепелин". Ту су излазили врло млади људи (млађи од 18 година), а љубитеље излазака привлачила су три плесна подијума, савремено озвучење и модерни ентеријер. Након тога СКЦ почиње са радом, отвара се "Шанса", а цветају и кућне журке. Почињу да се рађају "ундергроунд" журке, а организатори су често били хапшени. Тада се појављују први Ђ-еви који миксују бит и бит.
Неких десет година касније, ноћни провод у Београду обележили су клубови у којима су се пуштали хитови домаће, али и стране музике. Најчешћи гости ноћних клубова били су студенти, а провод је умео да траје и до јутра. То је први пут у новијој историји да Србија није музички каскала за светом. Излазак у Лондону или Берлину није се много разликовао од изласка у Београду. Штавише, страни Ђ-еви су били одушевљени нашом публиком и енергију коју добијају на наступима.
Деведесетих година на музичку сцену долази турбо-фолк музика, али и други жанрови који су и данас популарни. Електронска музика била је изузетно слушана, почиње се са организовањем рејвова, техно журки, али и реп наступа. Један од најзаслужнијих локала за популаризацију електронске музике је "Индустрија", "Омен" и "Академија"(на којој је 1993. одржана прва рејв журка) и "Звезда" - где су се могли чути најпознатији светски Ђ-еви.
Бенд "Ноисе Деструцтион" је прва озбиљнија екипа која је одржала први велики техно концерт у Србији под називом "Techno Terapy". Koncert je организован у Леденој дворани Спенса у Новом Саду 19.01.1994. године. Оно што је посебно остало упамћено јесте да се у дворани палио и уништавао аутомобил.То ритуално сечење су изводили маскирани људи у смислу полагања жртве, како би се умилостивио Бог и нешто добро десило. И десило се - након тога се отварају клаберси кафићи, а рејв се проширио свуда на планети. То је био један чудан и нов језик, али су га сви свуд разумели.
- Тај репетитивни ритам постоји од настанка човека. Прво се родио тај идентични ритам, сви смо рођени са ритмом. Ритам постоји у свему и наше срце куца у ритму - једна је од пурука филма.
Преседан је био долазак светски признатих музичара Лаурента Гарниера и састава "The Prodigy". Они су у Београду први пут наступили 1995. године као једни од првих страних уметника који нису марили за тадашње санкције, што им је на нашој сцени обезбедило један сасвим посебан статус. Овај догађај је на културном нивоу прошао потпуно испод радара људима из политичког живота, а младима у Србији је улио наду у боље сутра.
Директан производ ове кризе су били "дизелаши". Стварност је била превише суморна, а велика немаштина је натерала људе на социјализацију. Деведесете су познате као период најлуђих и врло креативних стајлинга, иновација и поделе љубитеља музике на оне који слушају техно и оне који уживају у звуцима турбо-фолка. Луна Лу је нпр. стајала на вратима Индустрије и одбијала дизелаше и све оне у "брзим патикама". Без обзира на поличитчке сукобе и напету ситуацију у читавом региону, деведесете су до данас запамћене као године одличног провода.
Поред Београдских клубова попут "Соул Fooda", "Индустрије", "Омена", "Барутане", "Саре" и горепменутих, у филму се могу чути и приче о клубовима у Новом Саду и Нишу, као и о великим рејвовима, који су се дешавали у целој земљи.
"ГОРЕЛА" ЛУКА БЕОГРАД! Хот Синце 82 довео публику до екстазе: Спектакл који ће се памтити!
У времену када је Србија била под санкцијама и док су градови били бомбардовани, а народ дане проводио на улицама и у страху по склоништима, неки људи су своју срећу пронашли у тек зачетој "раве" супкултури. Саговорници откривају и како је настао фестивал "Exit", као и "Урбан Experience" догађаји, који су почели да се дешавају почетком 2000-их година.
Exit је настао из догађаја који носи назив "Шаком о главу", што је био почетак отпора у Војводини. То је било време двоструке затворености - затворености Слободаном Милошевићем и светом. На Exitu се први пут појавило море људи, а први стејџеви су преци данашњег "Маина" и "Денс" арене. Након тога крећу први фестивали по Србији, као нормална потреба младих да живе као сав нормалан свет, као њихови вршњаци свуда у свету. Данас је Београд широм света познат као град са најбољим ноћним проводом, а српка публика омиљена многим светски признатим музичарима.