"СЛОБОДНА ЗОНА" ЈУБИЛАРНИ 15. ПУТ! Борба за истину и културу сећања

Петнаести јубиларни филмски фестивал Слободна зона биће одржан од 7. до 12. новембра 2019. године у седам биоскопских дворана у Београду, Новом Саду и Нишу.

Фестивал ће 7. новембра свечано отворити филм Арета Френклин - Амазинг Граце у Комбанк дворани, Културном центру Новог Сада и нишком Cineplexx-u.

Арета Френклин - Амазинг Граце је јединствени филмски документ о 48 сати снимања најуспешнијег госпел албума у историји. Арета Френклин се 1972. на врхунцу славе у 29. години враћа коренима да би у Баптистичкој цркви свог детињства певала неке од најлепших госпел химни свих времена. Само постојање овог филма је право чудо јер је било потребно чак 45 година да материјал о овом јединственом догађају угледа светлост дана. За разлику од истоименог култног албума где су неке од музичких деоница промењене и доснимљене у студију, у филму је забележена сирова снага Аретиног оригиналног извођења и њена невероватна харизма која сија са филмског платна скоро пола века касније и мами егзалтацију и сузе као тог давног викенда у Лос Анђелесу.

Гледаоце очекује још узбуђења. Домаћа премијера филма Дневник Диане Будисављевић је такође један од важних тренутака фестивала, а за овај вишеструко награђивани филм влада велико интересовање. Редитељку филма Дану Будисављевић публика Слободне Зоне већ познаје, њен филм Није ти живот пјесма Хаваја приказан је са великим успехом на Слободној Зони 2012. године.

Овогодишњи програм Слободне Зоне обележиће филмови који се баве алармантним порастом насиља и десног екстремизма, етничким и социјалним тензијама али и активизмом и начинима борбе против недемократских режима, паралелних криминалних структура и незајажљивости либералног капитализма. 

У париском предграђу Монфермеј, које је Виктор Иго описао у свом култном роману Јадници, тензије достижу врхунац када хапшење малолетника крене наопако. Мрежа мржње и уцена узима данак међу најслабијима, све док не устану они који немају шта да изгубе. Редитељ Лађ Ли је у Монтфермеју водио активистичку видео групу и 365 дана брижљиво документовао живот у предграђу, укључујући и бруталне немире из 2005. године. Његов играни првенац Јадници у великој мери је базиран на том искуству и представља провокативни и визуелно фасцинантан увид у напет однос између локалног становништва и полиције. Филм је добитник велике награде жирија (Гранд Prix) на овогодишњем фестивалу у Кану.

Нови програмски сегмент на фестивалу ЕУ Зона промена посвећен је свим променама које се тренутно догађају у Европској унији од нарастајућих социјалних тензија. Brexita, питања миграната и пораста десних популистичких покрета.

Нови документарац шведског новинара и редитеља Фредрика Гертена Избачени бави се темом која је изузетно актуелна и код нас - све више људи није у могућности да оствари једно од главних људских права - право на кров над главом. Филм истражује зашто обични људи све теже могу да приуште живот у градовима. Становање је основно људско право, предуслов за сигуран и здрав живот. Међутим, у градовима широм света постаје све теже и теже обезбедити место становања, а принудна исељења су свакодневна појава. Ко стоји иза свега тога и због чега је становање једно од горућих светских питања данашњице? У филму учествују Саскија Сасен, Џосеф Штиглиц, Роберто Савијано и Лејлани Фархе, специјална известитељка Уједињених нација за питања адекватног становања људи широм света.

Филм Стиг Ларшон: Човек који се играо ватром детаљно говори о заоставштини и животном делу бестселер аутора Стига Ларшона. Живот творца хит серијала Девојка са тетоважом змаја, који је адаптиран у неколико успешних филмова, био је напетији и драматичнији од његових романа. Ларшон је био предан новинар и аутор, посвећен борби против десног екстремизма у Европи која је укључивала и рискантне акције под другим идентитетом. Комбијујући интервјуе са људима блиским Ларшону, јединствен материјал из његове приватне архиве, реконструкције догађаја и никада раније виђене архивске снимке, редитељ Хенрик Георгсон, који је прослављен телевизијском серијом The Бридге (Мост), ствара снажан и изузетно актуелан портрет човека који је упозоравао да је демократија у опасности много пре него што је то постало очигледно.

Ова три филма биће и повод за разговоре у оквиру говорног програма Компас Слободне Зоне.

У оквиру програма Хоризонти Балкана публику очекује још један музички документарац. Реч је о филму редитеља Андреја Коровљева Туста. Редитељ нам открива непознате моменте из живота Бранка Чрнца Тусте, фронтмена легендарног панк-рок бенда КУД Идијоти из Пуле. Кроз архивске материјале и интервјуе с гитаристом Сашом Миловановићем Верудом, басистом Ненадом Марјановићем Фрицом, бубњарем Диегом Босусцом Птицом, колегама и савременицима, филм говори о неочекиваном пробоју и метеорском успону пулског састава у бившој Југославији, али и забранама које су доживљавали услед рата и национализма у Хрватској. Непољуљаних идеала и бескомпромисног става, Туста и КУД Идијоти били су први хрватски бенд који је наступио у Србији након распада СФРЈ, на данас легендарном концерту у београдској Хали спортова 2000. године.

Култура сећања и неопходност памћења као предуслов да се прошлост сачува и као опомена и као узор, такође је једна од важних тема овогодишњег фестивала. У време нарастајућег ревизионизма, лажних вести и фалсификовања историје, Слободна Зона се окреће ауторкама и ауторима који су свој рад и своје филмове посветили борби за истину и против заборава.

У оквиру међународне селекције публика ће моћи да погледа и најновији филм чилеанског редитеља Патрисиа Гузмана. После филмова Носталгија за светлошћу и Седефно дугме, Гузман се у филму Кордиљери снова окреће Кордиљерима као метафори трагичне историје земље коју је напустио пре више од 40 година. Овај филм је приказан у оквиру званичне селекције Филмског фестивала у Кану ове године, добитник је награде за најбољи документарни филм и последњи је део његове алегоријске трилогије (пустиња, вода, планине), кроз коју је насликао веома лични портрет Чилеа, његових становника и духова њихове прошлости. Публика Слободне Зоне ће Гузманов претходни филм Седефно дугме моћи да погледа у оквиру овогодишњег специјалног програма Најбоље од Слободне Зоне у дворани Југословенске Кинотеке.

Борба за женска права, еманципацију и равноправан однос међу половима и даље је централна тема програмског сегмента Женска линија, а ту је и програм за младе 14 у оквиру кога ће бити организоване средњошколске пројекције.

Поред већ традиционалних програмских линија посебним програмима биће обележено и 15 година Слободне Зоне и 30 година од пада Берлинског зида. У дворани Југословенске кинотеке публику очекују филмови као што су Небо над Берлином, Живот других и Барбара, као најпопуларнији филмови са претходних издања фестивал под називом Најбоље од Слободне Зоне – 20.000 дана на земљи, Дугме од седефа, Со земље и Хана Арент.

Вредан помена је и специјални програмски сегмент У фокусу. У оквиру њега биће приказани неки од најзначајнијих филмова канадског редитеља Дениса Котеа укључујући и његов најновији филм Антологија градова који нестају. Денис Коте ће бити гост фестивала и одржаће мастер клас предавање у Дворани Културног центра Београда.

Карте су од данас у продаји на благајнама Дворане Културног центра (ДКЦ), Дома омладине Београда (ДОБ), Комбанк дворане, Арт биоскопа Коларац, Културног центра Новог Сада, као и путем онлајн продајног сервиса tickets.rs.

Добро дошли у Слободну Зону!